Delo

268 Д Е Л 0 од свију врста: фреска, темпере, аквареле, цртежа пером, декоративне н ориаменталне уметности. Задржаћемо се за сада на раду којн је код нас, разноврснн рад Вучетићев поделићемо у главпоме у три групе: композиције, нортрета и пејзаже а са кратким прегледом иа пројектима п народној орнаментици. I Најважнији део његовог рада несумњиво је композиција и то символпзам. Ма да је у својпм композицијама унео жену као моћног носиоца радња и мисли, ипак га је и у томе правцу његов темпераменат и карактер одвео песимизму, чему су по природп склони сви приморцп. Кроз цео рад Вучетнћев провлачи се као сенка нека песимистичка туга, он је и па најјачем сунчаном дапу тужан, јасне боје његове палете иису веселе, он нас подсећа на тугу, која се облачи у рухо светле боје, да би uac обмахнула. Његовн жпвцп су преморенн и хладни, а жен^ не воли; н као што рекосмо раније у њему и његову осећању има неке тајанствене срчбе према жени. Вучетпћева жена изгледа као грудва снега, хладна и поносита, зраци клизе низ њену белину и облину а неуиијајусе у њ’, она се над зрацпма његове уметности не топи. Умесно ми примети једна од гледалица „зар вам она група голих тела не лпче на глечере“ указујући на велики настел и „Наука“. У оној снежној белинн, у оној расхлађеној нлавкастој атмосфери, у њежним и мекнм мускулима готово смрзнутим, у њнма нађох решење загонегке његовог карактера. „Беладона“, „Коло вештица“, „Магдалена“, „Јесеп“, „Страст“ н т. д. све су продуктп његовог иеспмистичког расположења према жепи, која му је дала у жнвоту и сувнше материјала да је воли и мрзи. Он у жени види демона, који човека подиже и уннштава, са пајилеменптије висине баца га у понор греха. Доиста је ово једна од питересантннх црта уметпиковнх; унутрашњи живот једног уметпика, побуде које га крећу у његовом раду, ма у коме нравцу, чнтамо ми на лннијама, цртама, потезима на његовој техпнци, п начину обраде саме замислп. У колпко је код уметника индивидуалност јача, у толпко ће наше чптање бити лакше и јасније; у колпко је његов