Delo

ДЕСЕТ ГОДИПА У МАВРИТАНИЈИ 29 се заори смех и исмевање старога Натана, а господар, већ весео, нагло устаде и примаче се к нама питајући: — Што сте се тако смрзлп? Како вам се свиђа та моја работа? Ћаскања? Хумдир скочн: — Госиодаре, молим ти се, да тако не говориш! И још те молим, да наредиш овоме Шуњу, да ми прегшше ове твоје песме, јер Бог ти и свети Кам, кући нећу, без тога дара. — Добро, бпће ти како желиш, рече владар. Трговац рече: — И ја бих молио за ту милост, господару, да бих читао дечпци. Један за другим, хтедоше готово сви да ист^ ствар понове, али мог’л изврати длан к нама и рече: — Полако!... Ти, Шуњо, подај каквом ђаку да препише за хумдира, ја ћу платити. А ви, Јампњани, претрпите се. Има разлога, да не добијете одмах препис!... Ти, Јозо, шта кажеш на ово што је за тебе ново у драми? Јозој заустп да рече нешто, али мог’л пружи руку на целивање, најпре Јозоју, па Илосилу, па редом и носледњем мени и заврши: — Идите кад хоћете, али не пре, него што се послужите! Пљесну дланима, на што улети момак коме он заповеди да нам донесе пића. И врати се ка играчима. Иет шест старијих, идућн на врх прста, изидоше одмах. Командир се окрете Сиону и запита шапатом: — По Богу си ми отац, ујшпане Јозо, шта се ово чује из Нриморја, из Устја? Је ли истина, да су Кекавци потукли и разгнали устанике? Јозо му одговори сетно: — Па није лаж, нажалост! Шта ћеш? Ко ће сили одолетп! Од устанка нема нпшта више. — То је пстпна, нема ништа од њих... Али, шта ће бпти после? Шта ће бити на пролеће? Шта мислиш? Шта мислите, људи, Левкађани? — Е, то не знам, Јозо, осмехнувши се с горчином. То не могу знатп! Мпјагул се мало љутну, те рече оштро, али увек шанатом: — Хоћеш, да ти ја кажем? Бпће лома и крви за приповест! Устаћемо ми, устаће уз нас Устјани, којп ће се одморпти