Delo

28 Д Е Л 0 ташца, па се врати нраћен момцима, који унесоше карте, свеће, зделице за новац, ликер, цигарете. Партија „бакара“ започе. Наврсташе се около играча: Жолиби, Натан Нис, Пелун Камик, Фифило, Бак: Страшни хумдир седе ближе читачу. Плосило позва и све остале, који беху збијени ближе уласку, да се и они примакну. Било их је око петнаест, већином официра, па мањих чииовника из пет министарства и један богат јамински трговац. Тада се сетих Араба и Жожа и осталих уј-укбука, и зачудих се што њнх господар не позива на то лптерарно посело! Запптах Пласила је ли кад који од њих био, нашто он одрече главом. Шуњо, који од новратка господарева једнако стојаше, седе и настави читање. Долазила је друга појава, кад кнежевић Шкајо, излазећи из шатора, разговара са својим момком. Па трећа нојава, монолог властелинке Светлионе, која берући цвеће, жали за својим вереником, за кога је дочула, даје допао агарјанског ропства. Па појава, кад кнежевић изненађује Светлиону, која од велике узрујаности пада у несвест. Затим се ређају објашњавања између њих двоје, где најпре букти силна узајамна љубав, па после кнежевпћ, опрезно, поступно, открива своје намере п тражи да девојку опчинн стављајући јој пред очи славу, сјај и богаство које их очекује у Агарјанској. Запрепашћена девојка, не може да верује својим ушпма; срце јој не да да веРУЈе> е јењен обожавани кадар така злочина; сумња, да је он ставља у искушење... Настаје препирка н постаје све жешћа, докле разочарење и огорчење не стигну до вршка. И тим се растају... Било је два часа по поноћи кад Шуњо свршп чптање нрвог чина, а то ће рећи GBera што је онде било готово. За све то време нико од нас не мрдну, осим Хумдир, који се шевељио, ваљао очима и уздисао. Некп куњаху, други носматраху час Шуња, час ослушкиваху звекет златника за играчким столом и поговоре који ваступају онамо, после свакога обрта. Јозој истезаше своју аностолску браду, Плосило трљаше чело својпм дугачким кажинрстом, ја се домишљах, како ће се развнти драмат, судећи но експозицији. У оно време био сам романтпчар, те са ужнвањем слућах, какви ће величапственн призори наступити: војни, л,убавни, дворски, родољубни, — пздајннчки, суревњиви, одвратни, — цвеће и крв!.. У један мах зачусмо мог’лово звнждукање, знак да губи! — „Д.ушу у се!“ рекох у себи. За тим