Delo

ДВАДЕСЕТ ГОДПНА ИОЛНТПЧКЕ БОРБЕ НА ПРИМОРЈУ 79 ли пкада. Ја тн само, као иријатељ, говорим, да добро гледаш, шта радиш. Ти нијеси спао на то, да те хранп српско новинарство и да најгора шуша на тебе истреса своје прљаве гаће. Пајо је имао нешто уплива на наше људе, премда је и он попно много горких чаша. Кад он данас или сутра умре, све ће се окренутн тумбе. Балканско Полуострво било је и тада позорницом великпх догађаја. На једној страни бпјеснио је рат нзмеђу Турске и Грчке. На другој страни спремало се велико весеље. Краљ од Србије ншао је на Цетиње у госте књазу од Црне Горе. Сва српска штамна била је заталасана тим догађајем. Србобран, као угледни српски лист, морао је такође да поздравп ту појаву. Јовановић, који је још увијек потписивао лист, као одговорни уредник, јер се ја нијесам хтио журити да примам уредништво, замоли мене, да о томе напишем уводнп чланак, који ће изићи у очи Ђурђева дана 1897., кад је уречен састанак на Цетињу. Чланак сам одмах напнсао и пошао Јовановићу, да га прочитам. Чланку, коме сам дао натппс Ђурђев-дан на Цетињу п који је штампан у 44. броју Србобрана, била је ова дословна садржина: „Лањске је године српскн народ нрославио велику славу. Тужни и чемернп Впдов-дан био му је лањске годпне весео н свпјетао. Успомена на тужни Видов-дан нагонила му је на једно око сузу жалосницу, а лањскн Видов-дан натјерао му је на друго око сузу радосницу. Лањске годпне сриска вила са Авале планине у својем братском загрљају бпла је загрлнла два вјерна брата, два вјерна друга, два досто.јна иотомка својих јуначких чређа. Два прва борца за српску завјетну мисао на утоку Саве у Дунав сноваху велик\т мисао о бољој и срећппјој будућности њнховога народа, а њихове су мисли летјеле широм српскога народа и тај је народ тада осјећао, мислио и сновао, као што су и они осјећали, мислили н сновали. Сутра, на Ђурђев-дапак, на некадашњн јуначки састанак наших мученика, поповпће се лањска видовданска слава, но ново ће синути они лањскн свнјетлн данп српски, којк су својим сјајем били опчарали српскп народ, а у тугу завили душмане његове. Велики дух владике пјесннка са ловћенског врха радоваће се сутра, што је његово сјеме пало на плодно земљиште, што се његове некадашње топле жеље послпје толико мучних година п послпје толико тешкпх пскушења нспуњају у највећем сјају. Он ће благосиљати другп