Delo

ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ПОЛИТИЧКЕ ВОРБЕ НА ПРИМОРЈУ 81 срећни тренутак својпх владалаца, а једнако с њима дијелн и сваку несрећу. „По томе се најбоље може разумјети и ово велико народно одушевљење, којим се поздравља први састанак српских владалаца на равноме-Цетињу. Честим састанцима и братским разговором углавиће се међусобна љубав и слога, да се поелије ових народних весеља приступп великпм дјелима, која ће најбоље крунисати сав досадашњи рад за срећу и нанредак народа српскога. Велика дјела, која чекају срнске владаоце и њнхов народ, а владаоци им морају бити зачетници, најбоље ће да оправдају ону љубав и ону оданост, коју народ гаји према својим првим синовима, Народ у српској слози види српскн спас, те у поновном састанку српских владалаца види како се остварују његове свагдашње наде и захваљује својим ирвим синовима, што су се мудро одазвали његовим жељама, послуживши својом братскомслогом интереспма српскога народа. Насутрашњи велики дан очи цијелог српскога народа биће упрте Ловћену планини и из свачијег српског срца излијеваће се топла жеља, да тај састанак буде почетак н основа срећнијих дана, да буде јаки печат сталној љубави и слози, те да срнски народ доведе до оне величине и до оног сјаја, које му по правди и припада“. Јовановићу је тога дана било нешто лакше, као обично пред смрт. Помљиво је слушао сваку ријеч, — коју сам му читао. — Добро је, — рече, кад заврших — нека се тако штампа. Нема ни од тога ништа, — дода мало касније — све је којешта. II ова и лањска шетња и слава у Београду неће српском народу донијети нпкакве користи. Биће, као што је било п до сада, или можда и још горе — па се занесе у ватри, која га је опет почела хватати. Сиромах Јовановић! Познавајући добро наше јадне прилике, предвиђао је пред смрт, шта ће донијети и тај састанак на Цетињу. Да је још мало поживио, бно би дознао, да су се на Цетињу два српска владаоца растала, као душмапп. Нијесу се могли погодити о подјелн политнчкнх сфера у Македовпји и Старој Србији Оба владаоца хтјели су да за себе имају Призрен, и ако је он још турскп.... Растадоше се, као душмани, ради зеца, којп весело и слободпо скаче по гори. На тај начин, са оним, шта је било прије и послпје, испуннће се занста завјетна мпсао српска! Умрлп су давно кпез Мпхапло п кнез Данило. С њима је, регби, укопана и мнсао српска.... Дело, књ. 46. 6