Delo

82 Д Е Л 0 Док је у Загребу умирао оснивач и уредник Србобрана, у Задру се ломило око Српског Гласа. Основан је нарочити административни одбор, коме је први задатак био, да нађе сталног уредника листу. Било је тешко пресјећи тај чвор. Било је још теже савладати људе, који су мени били противни ради мог писања. Најпослије ипак одбор одлучи, да мени понуди уредништво. На шест дана послије чланка Ђурђев-дан на Цетињу примим од тог одбора овај брзојав: „Би ли и под којеувјете нримили уредништво Српскога Гласа!“ Тај ме брзојав гурнуо међу двије јаке ватре. Тешко ми је бнло поћи, а још теже не поћи. Гризла ме је савјест, да оставим Јовановића на ухмору n његов Србобран, које сам толико био заволио. Било ми је опет жао не поћи у Задар, да послужим, колико могу, својој рођеној груди. Димићу покажем брзојав и упитам га за савјет. — Ради, како те памет учи, — био ми је одговор — али не заборави, што сам ти говорио прије неколико дана. Зацрни ли ти нолитика у Задру, тп јој комотно окренеш леђа, па у мало времена постанеш адвокат. Ни твоји Срби на Приморју нијесу бољи од наших овдје. Свугдје смо ми једнаци. Останеш ли овдје, иромијениш ли поданство, па ти дозлогрди полптика, шта ћеш онда? На сваки начин, савјетуј се са Пајом, па уради по његовим ријечима. Јовановић нпје био тјесногруд. Чим сам му иоказао брзојав из Задра, рече ми: — Примите се одмах уредништва СрпскогаГласа. Не примите ли га Ви, Срп.ски Глас мора да иропане. Ја не видим другог, сјем Вас, који би се могао примити тог носла. Димић и ја кубурићемо и на даље, као до Вашег доласка. Док ,ја устанем, побринућемо се за два сарадника, који ће Вас моћн дјеломично замјенити. И ја, пун одушевљења, пошаљем у Задар овај по ме кобни брзојавни одговор: „Примно бих нод увјетима нрвога уредника“. Сутрадан добио сам из Задра поруку одборову: „Молимо дођите и примите уредништво“. Ову иоруку попратише многи мојп пријатељн са Прпморја молбом, да дођем у Задар. Alea iacta est! Била је субота, 3. (15.) маја 1897.. кад одох Јовановићу, да се с њим за увнјек опростим. Спомињем тачно дан не радн себе, него ради онога, што сам тога дана дознао од Јовановића. Кад