Delo

86 Д Е Л 0 да хоће да опет заспи и да још дуго просиава, обгрли узглавље и нритиште образ уза њ, али паједаниут ђипи, седе па диван и отвори очи. „Да, да, како оно беше?“ мишљаше он, сећајући се шта је сневао. „Да, како оно беше? А-ха! Алабин даваше ручак у Дармштату; не, није у Дармштату, већ негде у Америци. Јест, онај Дармштат беше као у Америци. Јест, Алабин даваше ручак на стакленим столовима, и столови цеваху: II mio tresoro, није II mio tresoro, него нешто лепше; па ту беху и неке мале боце које су биле уједно и жене“, сећаше се он. Очи Степана Аркадијевича весело се засијаше, и он се замисли, смешећи се. „Да, било је лено, врло лепо. Било је тамо још много лепих ствари, али човек то не може речима исказати, нити у мислима на јави оживети“. II спазивши мало светлости, коју је са стране пропустила једна чохана завеса, он весело спусти ноге с дивана, напипа папуче, опточене злаћаним сактијаном, које му је жена извезла и поклонила лане о рођендану, и затим, не устајући, онако као што беше навикао већ пуних девет година, пружи руку према оном месту, где му је обнчно стајао халат1 у спаваћој соби. II тада се на једанпут сети, како он не спава у спаваћој соби своје жене, већ у кабинету; осмеха му нестаде с лица, чело му се набра. „Ах, ах, ах!...“ узвикну он, сећајући се свега што се десило. II опет му изађоше пред очи све појединости његове свађе са женом, положај из ког не беше изласка, и оно што га је највише болело — његова рођена кривпца. „Да! она ми неће и не може ми онростнти. II што је најстрашније, свему томе крив сам ја — крив сам, и ако ту нема моје кривпце. У томе и јесте сва трагичност мога положаја,“ мишљаше ou. „Ах, ах, ах!“ понављаше он очајно, сећајући се пајтежих утисака пз те свађе. Најнепријатнији беше му онај нрвп тренутак, кад се био вратио из позоришта весео и задовољаи, и, држећи у руци једну огромну крушку коју је хтео да да жени, не нађе је у салону, па, на своје изненађење, нп у кабинету, док је"најзад не угледа у снаваћој соби, са оннм несрећним ннсамцетом у руци које га беше одало. Она, та вечнто забринута н ужурбана, а по његову мши1 Дома^а хаљипа, „шлафрок*.