Delo

ТУРСКА II ЕВРОПА < Сан-Стефану, на вратима Цариграда, један уговор којим се ослобођава готово цела Маћедонија и којим је дат Русији протекторат над Јерменима у Малој Азији. Лорд Биконсфилдова и Солизберова Енглеска је учинила да се поништи тај Сан-Стефански уговор и реши на Берлинскоме конгресу да се Маћедонија врати врати поново под јарам Султанов. Маћедонија је од тада пљен Турчина, свнрепог угњетача, који никада није одржао обећања о реформама и кога велике силе нису никада нагнале да их оствари — после тога двадесет четворогодишњег режима, Маћедонија се побунила пре четири године. Јермени, лпшени нарочите протекцпје Русије нису добили ништа од обећане заштите Берлинским уговором. Од пет векова на овамо, они нису никада тако ужасно патили као од 1878. год. За последњих 27 година у Европи су се десиле велике промене. Прва је била у понашању Енглеске. Ми смо се мало тргли од оне егоистичне и бруталне заштите енглеских интереса, које у мало што нас није заплело у рат за одбрану Турчина. Наш је народ окренуо леђа оном жингоизму, који захтеваше тада с великом лармом заступање, што су називали, енглеских интереса. Енглески ннтерес! Као да је он био какав други — и Гледстон је од тада то прокламовао —- до да се оснују мале државе и самостални народи, који би се иставили попреко вечитом продирању Руса ка Цариграду! Зато што је био формулисао ову политику, Гледстона су називали русофилом, готово издајицом. А да је та политико од тада била најкориснија, зар нам бугарска историја од 20 година на овамо не даје најбољи доказ? Данас Енглеска жели много мање да посредује на Истоку. Готово сви смо тога мишљења да не можемо више понављати Кримски рат за одбрану Турчина; видимо да нас се турске ствари тичу много мање него што смо то некада мислили. Међутим, отворено али да пе претерамо у томе смислу и да не хтеднемо познати вредност наших интереса у решавању источнога проблема. Ако хоћемо да се поље наше трговине не смањи, треба да слободни народи замене умируће Султаново царство. Друга је промена била у држању Русије. Русија Александра II беше ушла у рат за одбрану и заштиту источнога хришћанства. То је била, мпсле они, прва од њене дужностп. Са смрћу Александра II, који паде од анархистичке бомбе, све се