Delo

СМРТНА КАЗНА НАПИСАО Д-р ДУШАН М. СУБОТИЋ (СВРШЕТАК) VII. Из напред изложенога о смртној казни видимо, да се са степеном културног напретка народа мењало и схваћање о смртној казни, као и у опште о кажњењу. Првобитно се сматрало, да се смртном казном има да задовољи повређени осећај родбине убијеног, затим се она оправдавала потребом задовољења увређеног божанства, па се са тог схватања прешло на потребу застрашења и покајања кривца т. ј. на његову моралну поправку пре смрти, док се напослетку није дошло до схватања њене нужности у циљу осигурања друштва. Самим тим, што човек живи у друштву, држави, он прима на се извесне обвезе, чије испуњење ствара могућност заједничког живота у држави и њеног напретка. Према томе држава, као јединка, која својим законима натура својим становницима те обвезе, има несумњиво право, да настоји на њиховом извршењу, и у случају противљења, да изнуди поштовање својим законима. Отуда истиче право државе, да се брани од напада, које појединци врше против њеног опстанка, и да њиховим кажњавањем регулише односе у друштву и између појединаца, јер на крају и сви напади појединаца против других појединаца имају за државу општи интерес, те се с тога она мора старати за нравилан и миран живот својих становника. Која ће средства држава употребити у борби против злочипаца и злочинстава, то је њено искључиво право. Ово нраво