Delo

6 Д Е Л 0 вичности мора се водитп рачун, ако се неће да уништи она морална гарантија, коју имамо у казнама. Јер, ако се дејство казне ослаби, онда се слабп и оно задовољење овог захтева правичности, а тиме дејствује на појачање криминалитета, чиме опет постаје јасна корисност и најстрожих казна, па и смртне, ако се само верује у њен утицај на спречавање кривичних дела. Код смртне казне, као и код других казна, води се рачун да она буде правична и корисна. Она је правична, ако одговара најтежем кривичном делу. У том се случају не може спорити право државе, да је изрекне. Човек истина има право на живот и слободу, али ово само у толико у колико он сам поштује живот и слободу других, с којима у друштву живи. Ова су његова добра неповредна само дотле, док он поштује иста туђа добра. Вређањем њиховим појединац се излаже опасности, да се иста његова добра повреде, и ако та повреда наступи, у томе онда нема ничег неправичног. Неправда би била само, ако би се смртна казна изрицала за каква кривична дела мањег значаја. Друштво не може жртвовати заштиту осталих чланова, да би огарантовало неповредност живота или слободе нарушитеља друштвеног поретка. Овај има да падне пред општим интересом друштва. Питање о корисности ове казне је релативно. Она је корисна, ако је интерес друштва, јавна сигурност државе захтева. Већина данашњих држава је сматра као корисну и задржава је у циљу осигурања друштва. Казна по своме појму, што има некога да казни, сама већ значи одмазду кривичног дела. Кривично је дело њен први услов, чему као други услов долази учинилац кривичног дела. Тек тада одмазда има да буде правична, што ће рећи одмерена према индивидуалној кривици учиниоца кривичног дела. Тако ми долазимо до праведне одмазде, која у себи садржи задовољење појма правичности, који у казни захтева изједначење са кривичним делом, н задовољење појма целисходности, који се остварује тиме, што се казна индивидуалише с обзиром на степен јачине кривчеве противправне воље, у чијем се уништењу гледа постизање друштвене сигурности. Цнљ је друштва и државе напредак и развиће културе. Овај се напредак оснгурава уништавањем свега онога, што том напретку смета. Казне, које ее примењују нрема злочинцима, средства су овога уништавања разорних елемепата у развићу друштвеног папретка. По томе