Delo

СМРТНА КЛЗНА 13 својом културом, бнло је у времену од 1899—1903., за 5 година, 276 осуда на смрт од којпх су 167 извршене. За исто време у Француској је осуђено на смрт 88, а гилотинирано само 26. Мишљења, да се смртна казна не може оправдати нужном одбраном, у којој се држава налази према опасним зликовцима, и да смртна казна својом тежином премаша тежину учињеног злог дела, не потребују нарочитог обарања. П ако ово стање нужне оцбране не носи обележје нужне одбране, која се замишља у праву кад се о појединцу говори, опет је оно аналого ономе п смртна се казна оправдава нужпошћу заштите друштва, олпченог у држави. Други разлог је још слабији, јер се протпви фактичном стању ствари. Може бити говора о томе, да је смртпа казна ужасна, алп она нпје неправична онде, где долази да уништи жпвот, који је већ упиштио туђ живот, а постоји уверење, да од опстанка тог живота прети стална опасност за животе других грађана. Овде се ова одмазда не јавља као прост захтев талијоне казне, већ њу захтева виши државнн пнтерес, а не проста освета. Разлог, да смртна казна штетно дејствује на родбину осуђеног, нпје од пресудног утицаја за решење пптања. Исто тако и друге врсте казна штетно дејствују, па се не може од њихове примене одустати. Не може се пак порећи разлог противника смртне казне, да она није захтев задовољења повређеног ирава поједипца. Обпчно се вели, да осећај родбине убијенога захтева задовољење, које се постпже само смртном казном. Ово је заблуда, јер фамилија убијенога нема права на овакво задовољење. Она се може задовољитп и на други начин, исто тако сигурпом н извесном казном Држава је позвана, да систем казна оплемервава, а не да у смртној казни даје крајње задовољење увређеном осећају појединца; она то задовољење даје само увређеном општем правном осећају парода, ако га овај захтева. Не може се порећи навод противника смртне казне, да њен историјски развој говори у корист њеног укидања. Ово је тачно. Свако време имало је своје схватање о њој н о броју кривичних која су је повлачила. Стварног правног критеријума није било. Једва да бп се могло данас рећн да такав постоји, с обзиром да ли се смртна казна прнмењује само код политичких кривичних дела (Русија), или само код најтежих обичних кривичних дела (Француска), и код ове групе опет да