Delo

НОСЛЕ СВРШЕПНХ ТРГОВИНСКИХ УГОВОРА 277 има свих погодаба за развиће индустрије, онда све говори да се не сме напустити радиност земаљска, која тако брзо уздиже културни ниво земље и углед Србије у Европи. Очевидна веза индустрије са агрикултуром, нз разлога да наша земља буде високог нивоа агрикултурног, говорп у корист развића домаће радиности. Та је веза очевидна. Нрерада сировина земаљских, које нам земља даје и о којима је било речи, као што су: кудеља, дуван, шећерна рена, дрво, камен, жнто, воће, месо и друго појачаће тражњу тих сировина а тиме и продукцију повећати. Прерада паше спровине избацује из међународног промета грубу сировину и њу замењује полуирерађевинама или фабрикатима, које непосредна потрошња тражи. Акумулисање рада народног преко индустрије због прераде сировине и израде фабриката, диже вредност раду земаљском много више од оне вредности, коју смо имали док смо трговали продуктнма пољске привреде у којима је 5А вредности долазило од рада природе, поднебља пашега. Говорећи о раду индустрпје нпсам у виду имао рударску и шумарску, које се тек почињу развијати. Рударска индустрија, топљење метала, вађење угља, мермера и др. од велике је будућности у нас. Рударство је у нас знатно ојачало, али ће тек добити свога полета, кад се отворе мајдани, који су тек у периоду истражних радова. Експлоатације шума може се рећи да у нас и нема у великим размерама. Немање путова је највећа сметња развићу ове две гране паше најглавније пронзводње. Развиће ових двеју индустрија удвојиће цео наш данашњи извоз за период од 10—12 година. Служење страним капиталом за индустрпју ни из далека не преставља ону експлоатацију каква је била, кад пам је стран новац као обртни капитал даван, да постојећи ранији извоз савладамо. Док је у прошлости паш трговац сензалисао, плаћао скуп ннтерес на страни новац, којим се служио за куповину стоке по вашарима, сносно евентуалне штете и плаћао интересе, било добити или не и после неколико година ишао у патролџнје, дотле је новац са стране унет у нндустрпју улазио делом у пнвестиције на нашем земљишту а делом у обртни капитал, којим се купују наднице наших радника и сировипа са нашег земљишта. Ово је разлика очита, ко њу не види слепац је код очију, за њега није вредно ни писати о значају индустрије у нас. Ко мисли да новац страпаца унет у земаљску индустрију