Delo

278 Д Е Л 0 само њима а не и нашем народу доноси користи, тај мисли, по свој прилици, да је свет толико глуп, да у интересу од 20% на есконтовање меница данашњих новчаних завода треба да види завидан положај наше земље. Наш је међународни промет у прошлости био бедан. Србија је последња земља на Балкану, па чак п после Босне, што се њеног извоза и увоза тиче. Она би страшно остала уназађена, да смо јој пружили уговор са ветеринарном конвенцијом и оставили је да само са три артикла: жнтом, живом стоком и воћем тргује. За 100 година од свога ослобођења нема ничега у нашој земљи што би је уздигло, не у очима запада но бар суседних независних и још зависних земаља. За велике задатке просветне војне, трговинске, културне, потребно јој је веће богаство а то се не постиже оном продукцијом, коју је % њеног сеоског становишта до данас стварало. Рад овакве масе и поред најбоље воље њене нити је био, нити икада може бити рентабилан и толико јак да може издржати терет, које му савремене потребе земље наше стављају на дневни ред. Наш је народ данашњом производњом немоћан више да да, но што даје. Данашњи терети државни и ако нису велики за наш су народ већ тако огромни да се угиба иод њима. Принос са његовог ектара је најмањи у Европи. У културним земљама бн се из оволико уложеног рада наших 80% становника, нашег целога сталежа сеоског, постигло пет и више пута но што данас наша земља даје. Продукција целе земље не износи ни Va милијарде а режија је наше администрације земаљске, оцењена у државном буџету и буџетима округа, срезова и општина преко 120 милиона — близу трећина производње народне. Са оволиком се режијом може издржавати народ наш кад би му продукција била неколико милијарди, што је и могуће. Очекивати да се богаство створи иницијативом сељака и лудо је и грешно. Он се на нове послове мора примером упутити а прилике му повољне могу дати нашн интелигентнији сталежи, који се баве трговином, индустријом и у опште привредом. Из последњих разлога мора се тежити да се ојача продукција индустријом, а читаоци сами могу видети како је ништавна критика ништавних људи, који су потцењивали значај новом уговору, који је повољпе погодбе пружио нашој радиности. На завршетку напомена о индустрији наглашујем да сам под индустријом узео и занатство наше, које има потпуно за-