Delo

ОКО ПРИЛЕПА И ВЕЛЕСА — ЧЕТНИЧКЕ УСПОМЕНЕ I Кроз Пореч. .... Напољу је био нападао снег скоро до чланака, те су се моји курири задржали и ако се већ давно развпделило. Домаћин ми се таман забринуо шта све може да му се деси, ако когод буде спазио да ме он примио у стан и испратио, кад на прозор закуцаше сељаци. Брзо се оиростпх захваљујући на учињеној ми доброти па изађох на улпцу где ме збуњени и нешто уплашени сељаци дочекаше, трудећи се да ипак не изгледају нимало подозриви бугарашима који стојаху на каппјама преко пута. Узео сам торбу ситне морске соли па је пребацпо нреко рамена, да бих отклонио сваку сумњу, док не нзађемо из варошп. По улицама је већ било оживело, н ја сам смешећп се нролазио поред познаника, који су се журили својим послом и не сањајући, да је у овом одрпаном и пагареном пазарџији њихов познапик, који их оставља без збогом и па овај начпн. Изађосмо из Скопља п прешавши дрвару и пругу упутисмо се замрзлим друмом покрај ппваге уз Водно. За пама је јахао један аустријски реформнн офицнр с којим сам се чешће виђао по Скопљу. За њим иђаше као пратњаједан турски коњички официр и два коњаннка. Јахали су лагано, те ми замакосмо за брег Маркове Крушке, иза кога остаде град, а опи нас још не стигоше. Пред Соппштем задржали су се мало посматрајући остатке попаљеног српског хана, у коме је бугарски војвода Васиљ сагорео пре неколнко дана Србнна ханџију са целом му породицом. — Мнслпо сам да ћемо се ослободити