Delo

28 Д Е Л 0 — Христос се роди! — рекох ја одсечним гласом. — Ваистину роди — одговори деда. — Молим ко је ту Илија Јовановић. После тренутног ћутања и тишине деда рече: — Ја сам Илија Јовановић. — У име закона, Илија Јовановић напред! — А зашто и куда напред? — рече деда неспгурним гласом и промени се у лицу. — У начелство окружно... Зове господин начелник, мртвог или живог! Сви разумедоше ову шалу, у истини ову неумесну и безбожну шалу, и почеше се притајивано смешкати. Глумцу из очију читам да ће и он да се умеша у ствар, да би забуна била што већа и смех обилатији. Само је јаднп деда био сасвкм далеко од свега тога. — Па данас је празник, голубе мој — примети деда потресеним гласом и узврпољи се на столици — највећи и најсветији хришћански празник... Данас је сваки честит човек код своје куће... Ваљда је и тај господин начелник хришћанин?! — То не знам — рекох ја формално пандурским тоном али ћу га о томе питати и саопштићу му вашу сумњу у његово хришћанство... — То никако немојте чинити — примети деда — ја у то не сумњам... Како би још то било да сумњам да један српски окружни начелник није хришћанин!... Само није лепо и није у реду да ја сад идем у начелство, боље рећи да будем одавде стражарно отеран као какав Диганин!... Друштво се већ поче смејати, наводећи за повод смеху сасвим друге ствари. А глумац, афектирајући као да је на позорници, устаде, окрену се мени, важно се подбочи и грмну на мепе страшним гласом Ричарда Трећег: — Немам шта да сумњам, већ, напротив, категорички тврдим да тај твој дрски, глупи и погани начелник не само није хришћанин, него јеједна бесвесна и прљава свиња!... Јер, шта значи — Молим! молим! — упаде му деда у реч — то ја не кажем! то кажете ви!... Како би још то било да ја тако што и помислим о једном краљевско-српском начелнику!... Друштво се већ поче гласно церекети.