Delo

А Н А К Л Р Е Њ Н II Л 801 — И овако сте му џабе забрап узели, — рече ои. — Доцкан је он к мепи дошао, иначе бнх ја цену избацио. Рјабињин устаде и, ћутећн, с осмејком прегледа Љозипа од главе до пете. — Веома је тврд Константин Дмптрпч, — рече он с осмејком, обраћајући се Степапу Аркадијевичу, — ништа, коначно, не можеш да пазарпш. Пазарпвао сам пшеницу, добре сам паре давао. — Зашто да вам поклањам своје добро? Ја нисам на путу нашћо, нити украо. — Та молим вас, у данашње време позитпвно је немогућно украсти. Сав је, коначно, у данашње време суд јаван, све је данас благородно и далеко од крађе. Мн смо говорили поштено. Скупо цене забран, нема се рачуна. Молим вас, спустите макар штогод. — Јесте ли ви свршилн ствар, или не? Ако је свршено, нема више погађања, а ако ннје свршено, — рече Љовин, онда ја купујем забран. Осмејак одједанпут ишчезну са лица купчева. Грабљив и суров израз расплину се по њему. Он раскопча капут хнтрим коштаним прстпма, раздрљи рубаху1, нрсник и лаиац од сата, и брзо извади дебели стари новчаник. — Изволте, забрап је мој! — проговори он, брзо прекрстивши се и пружајући руку. — Узмите наре, мој је забрап. Овако Рјабињин пазарује а не броји грош по грош!... рече ou, мрштећи се и машући новчанцком. — Да сам на твом месту, ја не бих тако хитао, — рече Љовин. — Та за Бога, — рече зачуђено Облопскн — дао сам реч! Љовин изађе из собе, залупившн за собом врата. Рјабнњин, гледајући на врата.с осмејком махну главом. — Све је то младост, коначно једна детињарија. Верујте, части ми, да то купујем само славе ради, да се зна да је Рјабињин, а не неко други, купно забран у Облонског. А Бог зна да ли ћу имати рачуна. Верујте Богу. Изволте, да наиишемо уговор... Кроз један сат трговац акуратно паместп н закопча свој реденгот са уговором у џепу, с оја чврсто окована кола и оде кући. 1 руска кошуља која се носп поврх прслука