Delo

ИЗ ИСТОРИЈЕ УСТАВНОГА ПОКРЕТА У ТУРСКОЈ — СВРШЕТАК III У тој знаменитој аудијенцији у Мислу-Оглу Митад-паша имао је с принцем Хамидом да расправи ова питања: 1) да пристане да се одмах објави Устав, 2) у државним пословима има да слуша само савете одговорпих саветника н 3) има да нрпмп Зија-беја и Кемал-беја за своје приватне секретаре, а Садулахбеја за шефа дворског секретаријата. На овај писледњи захтев нарочито су полагали Митад и Мехмед Ружди-паша држећи да ће тако султана имати под утицајем својих људи. Али принц Хамид умео је да надмудрн Мптад-пашу — он обећа, без ноговора, да ће све примпти и показа се веома либералан у својим погледима. Свршивши овако споразум са прпнцем Хамндом, Митадпаша доби одмах и одлуку (фетву) шепк-ул-нслама да се Мурат збаци, и 19 августа 1876 г. би нрокламован за султапа, АбдулХамид II, син султана Абдул-Меџида. Али први кораци новога султана били су дезавуисање својнх обећања. За маршала двора би постављен Махмуд Дамад Џелаледин-паша, а за ирвог ађутанта — Саид-паша (,,Пнглиз“), људи познатн као реакционари. Митад-паша је прогутао ову нрву горку пплулу надајући се да ће султан бар одржати реч прп поставл^ању секретара. Али н ту се преварио. Султан нанменова не Садула-беја већ Сајидбеја, човека Дамад-пашиног, дакле опет једпог нз протнвничког табора и то на најважнијем месту. Али до прекида ue дође тада — јер је султану још требао Митад-паша. Баш тада се Европа снремала да питање о устанку босанско-херцеговачком узме у своје руке, — да га расправи на једпој конференцији. Требало је дакле париратп ове кораке Европе, њено мешање у