Delo

364 Д Е Л 0 унутарње ствари Турске. Чиме другим — ако не реформама, Уставом? II већ неколико дана по стунању свом на престо, султан Абдул-Хамид објави Хати-Хумајум, којим је правдао свој долазак на власт, и позивајући, се на прилике и невоље у царству, обећавао да сазове Народну Скупштину, која ће донети потребне реформе. 0 Уставу, у том акту, тада још ни речи не беше и ако је у нрвој редакцији, коју је Митад-паша дао а коју је султан одбацио, било категоричких обавеза за султана. Али ма како султан да је био противу идеја Митад-пашиних, спољна политика приморала га је да их прпхвати, истина не искрено. На првом месту био је то рат са Србијом, који је све више заоштравао односе између Турске и Европе, нарочито Русије. Огромној сили турској пије могла одолети српска народна војска и једно за другим низали се порази наши — Зајечар, Књажевац, па Делиград. Срби беху потиснути на десну обалу Мораве, — али се још држао Ђунис. Тада српска влада затражи примирје и Порта одобри — али врло кратко од 10 дана. У току тога примирја Порта је доставила Србији услове под којима се хтела да измири. Ти су услови били немогућни за Србију, јер је Порта тражила да јој се врате градови, које је уступила Србији, да она прави и експлоатише железницу Ниш — Београд, да Србија распусти војску и да плати ратну оштету. Тако се непријатељства, после истеклог иримирја, опет продужише. Али овај покушај, и ако је пропао, имао је својих крупних последица. Енглеска, да би спречила рат између Турске и Русије, који је свакога дана постајао неизбежнијим, предложи Порти — да се измири са Србијом на основици: status quo ante bellum, и да се уз то озбиљно уведу реформе у Босни, Херцеговини и Бугарској. Тако је Порта одговарајући на овај иредлог енглески први пут поменула Устав, заклањујући се за њ да би могла одбацити предлог о реформама. Устав би обухватио све провинције а не само побуњене и дао би права и слободе свима поданицима султановим — а то је дакле нешто више од рефорама, када би у истини све то ко респектовао! Да опет Порта озбиљно мисли с Уставом требало је да буде доказ тај факат: што је опа тражила шестомесечно примирје (до 3 марта) са Србијом и Црном Гором како би га у том времену могла увести. Али од тада наста обрт у држању великих сила. Већина од њих пристаде на предлог Портин, само не Русија. Онајеверовала да је све то играње комедије, развлачење решења по-