Delo

408 Д Е Л 0 ђене да траже ослонца у дисциплини консервативној или напредној, увек одушевљеној националним духом и солидарношћу. VI Овој студији програма и тактике разних странака руских, сматрамо за корисно да додамо неколико речи о њихову држању у питањима националним, а нарочито у пољском питању. Мишљења и одлуке кадетске су, у овом погледу, уопште познате. Конгреси у Москви признали су начело „народне независности“ (националноје самоонределеније) за Русију, а начело аутономије за Пољску. Говори кадета, у првој Думи, доказали су, да странка сматра питање не са гледишта историског и реалистичког, већ са гледншта хуманитарног и „либералног“. Прваци кадетски у истој Скупштини: Карјејев, Родичев, Петрункјевић ноказалп су то у својим говорима. Карјејев је рекао: „Русија треба да да свима народима који су у њој насељени потпуну слободу да се уређују национално, и ја вас уверавам, господо, да ће се чак и народ који данас влада тиме користити“. У другој Думи национална питања нису била претресана; пројекат аутономије краљевнне Пољске, изнесен од „Кола пољског“, изазвао је од стране журнала Ретел, службеног органа кадетског, опажања која су учинила известан утисак и била су предмет разнпх коментара. Овај чланак, написан од партпског првака Павла Миљукова, био је сматран као огледало кадетског мишљења на аутономију Пољске, Миљуков је отпочео тврђењем, да су творци пројекта о аутономији „учинили великпх уступака духу политичког реализма“. Они се не позивају више на „историско право“; они не говоре даље о независности краљевине Пољске као државе. Напротив, § 2 пројекта тврди, да краљевина чини нераздвојни део руске државе. „Међутим, додаје Миљуков, треба да кажемо слободно, — независно од уступака о којима се говорило, предлог пољски ставља границе нацпоналним захтевима тако широко, да је немогућно рачунати озбиљно на његово остварење у целини. Три тачке потпомажу сумње у ово: 1) начин граничења између онштег питања и питања локалног интереса; пројекат нагиње више ка нолитичком савезу федералистичког карактера, ма да би било боље да се држи „провинцијалне аутономије“; 2) и 3) тачке су много озбиљније. Пројекат предвиђа