Delo

РУСКЕ СТРАПКе У ДРЖЛВНО.Ј ДУМИ 409 уставну скупштину и жели предатн већину питан>а, icoja интересују државу у опште, у руке локалних власти“. Политпчке слободе, добивене до сада, пре су резултат забуне у круговима владиним него снаге опозиције. У једном оваквом моменту нотребно је претпоставити стварни програм удаљеним аспирацијама и ставитн на дневпп ред само задатке, којн се могу лако остварити од владе и о којима се може надатн да се нађе потпора код народа усадашњем стању његова развића*. Најзад Миљуков не крије своје жаљење „да пројекат Кола пије састављен у форми која се може пре примити" и он верује, „да већина у Думи неће вероватно потпомоћи пројекат а да у њ не унесе знатних измена". Шта више ако би Дума хтела притећи у помоћ Колу, овај први корак могао би је одвући у нронаст, јер би се рнзиковало да се изазову интерпационални заплети. У трећој Думи пољско се питање појавило за време дебата о владиној изјави. Посланик Родичев, у дугом говору, којн многи Руси сматрају као најбољи говор овога беседника, тражио је, да еманцинација народности и задовољење њихових заиста праведних захтева постану велика предрасуда руског патрпотизма. Може се, до друге прилике, сматратн овај говор као доказ, да су кадети очували, што се тиче пољског питања, држање које су имали 1905 године. У овом истом питању октобрнсти не пзгледа да имају доста утврђено мишљење; онп ће ићи вероватно, бар за сада, по упутима владиним. Душевно расположење ове странке тачније је одређено за време дебата о мннистарској нзјави у трећој Думи, где су сви националистички пасажн у говору нредседника министарског савета били топло одобравани од страпе октобриста. Исто је држање запажено, неколнко месеца доцпије, за време говора посланнка Анрепа, којн је исказао своју радост због тога, што језакон од 16 јуна ставио Пољаке у немогућност да решавају о рускпм стварима. У октобру прошле годпне био је претресан предлог посланика Дмовског, да се додаду престоној беседи речи: „и задовољнти праведне тежње народности које састављају државу“. Одбацивање овога нредлога нарочпто се нриписује октобристнма. Пошто су се резервисали у компсији, два посланика, професор Капустип и гроф Уваров, попелн су се на трибину у Думи. Први је прнзнао као општи принцип н без одређеног значења, „да је потребно да се задовоље потребе свих рускнх