Delo

412 Д Е Л 0 Босна је требала да се анектује. Кршењу уговора и вређању човечанског морала придошла је и стара перфидност модерне Византије да освешта један злочин. II у овим часовима очајања и бола, која обузимљу српску душу, има једна утеха. Та је: да је српски народ устао као један човек и стао на бранич својих права заборавивши на међусобне ситне задевице. У овим тренутцима нема више партија и партијске борбе. Вође и партије прокламовале су мир божји и пружили братске руке један другима. Српска је влада протествовала код великих сила потписница берлинског уговора противу анексије овом нотом: „Влада Његовог Величанства Краља Србије, позивајући се како на неоспорна српска народна права, која су основа самом бићу Србијином, тако и на јасну одредбу чл. 25. Берлинског Уговора, улаже свој најенергичнији протест противу присаједпњења Босне и Херцеговине земљама Хабсбуршке монархије, које је данашњим својим манифестом прокламовао цар и краљ АустроУгарске. Влада Краљевска верује да Берлински Уговор, баш тим више што ми нисмо пмали удела у његовом саставу, него смо га морали, у колико се он наше судбине тиче, примити у целини, мора имати важности не само у колико се њиме намећу дужности и обавезе, наносе штете и изискују жртве од Србије и српскога племена, него да он пружа и заштите нравима нашим бар у оним уским граннцама, у којима су она добила изричнога признања у његовим одредбама. Она констатује даље, да и ако су, под утицајем тежњи и захтева појединих сила, права српска на Берлинском конгресу добила несразмерно мање задовољења но што је то одговарало ратним жртвама двеју српскпх држава, Србије и Црне Горе, и ако је Србија, при свем том, све обавезе које су за њу из Берлинског Уговора потицале скрупулозније но ико други до краја извршила, ипак за то у току минулих тридесет година ниједна измена у стању које је ова општа међународна-уговорна уредба за Балканско полуострво створила, нпје учињена на корист Српства, док су се на корист других у њу уносиле и много крупне иромене. И ова вера као и константовање ових факата улевају Влади Краљевској наду, да неће остати несаслушан глас који она данас иодиже, тражећи правде и зашгите од сила потписнпца Берлинског Уговора против ове нове флаграптне повреде која се врши једнострано, па искључивој основи права јачега и задовољења својих интереса, а без обзира на то колико се дубоко тиме вређају осећаји, интереси н права српскога народа. Србија не може у овом случају наћи нупа задовољења, сем ако се у погледу Босне и Херцеговине усностави у свему