Delo

36 Д Е Л 0 љишта и једне несигурне земље, од које би она добијала слабе користи а за коју јој се тражи тешка гарантија односно интереса.1 На високој Порти свакојако морају знати да овај пројекат много више иде у прилог интересима Србије и Италије или Црне Горе него ли Отоманске империје, јер he пруга пролазити кроз брдовите крајеве и доста сиромашне, а са војне тачке гледишта она неће олакшавати ни мобилизацију ни евентуалне операције турске војске. Требаће дакле посредовање моћних утицаја да се добије од султана ирада о давању допуштења за грађење железничке пруге и за гарантовање интереса потребног предузећу. Његов отпор биће у толико већи што клице неспоразума већ почињу падати међу велике силе! Захтеви талијански односно удела у дирекцпји и администрацији железничког друштва нису такве природе да могу олакшати преговоре. Ако турске финансије имају извора, зар није допуштено питати се да ли барон Маршал неће настојавати да се они употребе за једну нову секцију багдадске железнице? Биће дакле потребна моћна посредовања да се савлада отпор Турске. Али ипак остајаће материјалне тешкоће: Дрим не тече равном долином; он се стропоштава преко дивљих кланаца, а Арнаути бране приступ у њих. Железничка пруга од Дунава на Јадране направиће се једнога дана; али ми нисмо у очи њеног отварања; још много ће воде скакати преко дримских стена пре но што се улије код Медуе у море, још многе ће ираде бити издате у Јилдизу, још многи ће српски сељаци пасти од куршума дивљих Арнаута, пре но што ова пруга проради! Бугари, са своје стране, већ одавно теже да од Софије направе чвор балканских железница. По њиховом мишљењу, најбоља железничка пруга Дунав—Јадране била би она која би пролазила преко Видина, Софије, Скопља и завршавала се у Дурацу; али очекујући свој час, они се задовољавају тиме да траже од Порте допуштење за грађење једног крака који би везивао Ћустендил, куд ће њихова локомотива ићи кроз неколико недеља, са Скопљем а преко Куманова. Пруга је кратка (90 километара), и лака, и бугарска влада не тражи од Турске гарантовање интереса: може се дакле предвиђати да ће она имати добити од ове пруге. Бугарска ће роба моћи силазити 1 Рачуна се да ће пруга од српске грапице до Ладранског мора коштатп од црплике 50 лЉлијопа динара; од Ниша до Сан-Ђованп дп Медуа рачуна се 400 километара, дакле с једним делом на српској територпји.