Delo

ПАЛКАНСКА КРПЗА 37 или у Солун преко Сконља или доцпије ићи у јадранско пристапиште једном од пројектовапих железннца. Једна друга пруга, која би, како се вели, имала преимућства за Порту с гледишта њених стратегијскнх ивтереса, полазила би од Радомира, на југозапападу од Софије, и ишла би преко Ђума Бале на Серез и Јегејско море. На сваки начин Бугарска бн бнла у вези са Средиземним морем, а то је врло важно за њено економско развиће. Треба споменути још два пројекта: један је у томе да се продужи до Дураца, преко Охрида, железничка пруга широког колосека од Солуна до Битоља, коју експлоатише друштво источних железница (немачко). То би било довршавање велпке трансверсалне пруге од Цариграда до Јадренског мора. Псту би улогу извршивала и пруга која би полазила од Авлоне (Налоне) најбољег пристаништа на Јадранској обали, и која би се, нреко више војуцке долине и ниже бистриче, свршавала или у Караферији (Верији) на нрузи Солун—Битољ, или у самом Солуну. Италија је непосредно заинтересована за отварање једне од ових пруга које би потпомагале трговину њених централних и јужних области. Тако бп најзад био пробијен тврди зид који Албанија подиже између латинске Европе и Истока; талијански утицај дејствовао би без препреке све до великог солунског пристаништа. Говор барона Ерентала имао је дакле неочекивани резултат. У свима земљама су стали да повлаче железнпчке трасе на балканској карти. Све дипломатије предузеле су мере да потпомогну један или други од ових пројеката; све непосредно или посредно траже или за своју земљу или за своје сународннке важне, велике користи. Али осем овнх иосебних ннтереса, један општпји интерес везује се за све ове железничке пруге. Македонија, увек узнемирена и у потресу, неукроћена Албанпја, десетковапа Стара Србија, биле би избраздане у сваком смислу; локомотпва би собом донела веће благостање, већу трговину, па следствено више и реда; она би била најенергнчнијн чинилац за мир и цивилизацију. Кад би велнке силе, које имају велике интересе у отоманским железницама, основале у Солуну, поред финансијске контроле, један комитет нод високим ауторитетом султанових чиновника, ради осигуравања доброг функционисања железница и безбедностн путева, оне би пзвршнле једну од највећих македонских рефорама. У томе је смислу францу-