Delo

ВАЛКАНСКА КРНЗА 39 казује неуморну снагу своје инерције, своју сталпу рђаву вол>у према свима најразложнијим и најпроетијим захтевима геперала де Ђорђиса, шефа међународне жандармерије, н финансијске коптроле. Посланици у Цариграду приморапи су да у више прнлика пастојавају да би добилп формалну обавезу да he тропроцентни вишак од царина бити потпуно употребљен за дело рефорама у трима вилајетпма. Пзвештаји француског делегата у финансијској контроли, Стега, дају једну жалосну слпку о новчаној оскудшш, против које се исцрпљују напори генералног инспектора, комисије и цивилних агената: чиновници, војницп ннсу плаћени, или треба прибегавати ванредним средствпма да би били неуредно плаћани. На нослетку тропроцентно повећање царпна одобрено је; Отоманска банка даје велике авенсе фондова који дају могућности да се доведе у равнотежу буџет трн вилајета: тако се можемо надати да ће турска влада озбиљно организовати гоњење чета и да ће се искрепо потрудптп за умиравање и за увођење рефорама. Аустрија и Русија, продужавајући без убеђења извођења Мирцштегског програма, подносе један пројекат о реформама и инспекцији правосуђа, којн је Енглеска одавно тражила. У исто време, оне објављују п једну ноту која има циљ да објасни фамозни члан 3, или пре да га повуку. Велике силе са свим слабо нотпомажу неодлучпу акцију „споразумних сила“; и свуда се има такав утисак да је Мирцштегски програм недовољан, и да је политици, чији је он израз, прошло њено време. Ове ствари маћедонске, које се вечито обнављају и убијају добру вољу, троше стрпљење. Посланства у Цариграду имају и друге послове, она имају „афере“, које се односе на јаку трговипску конкуренцнју, којима се иде за концесијама за мајдапе и железнице, које њпх морају интересовати. Како дакле окопчати ове нослове, као што посланства траже од Порте, а у исто време пепрестано се навраћати на ова шкакљива нитања о Македонији, увек гражнтп нове реформе, да би се увек чуо исти одговор којн се може у кратко овако исказати: Отоманска влада чини све што може да би задовољила силе, па и више но што може; она впше но ико трпи од несигурности и анархнје која пустошп трн вилајета, али ред би се сам повратпо кад бп Еврона хтела одлучпо да проговори у Софпји, Београду и Атнпн н да обавеже балканске државе да пе дају четама новаца, људн, оружја н склопишта“. II Европа говори у Софијп, Београду и Атини, а владе