Delo

38 Д Е Л 0 ска влада и обећала своју помоћ свима који траже концесије за грађење железница. Ако влада Абдул Хамида јасно види своје властите интересе, она ће похитати да иде на руку овим пројектима; они ће свуда олакшавати вршење њене ауторитативне власти и мобилизацију њених трупа; они би на тај начин представљали најсигурнију методу за дефинитивно умиравање Македоније под отоманским ауторитетом. Тако, поводом балканских железница, мн смо присуствовали једној врсти дипломатског двобоја: како Русија одговара на пругу Сарајево—Митровпца пругом Дунав—Јадране. И сад, кад се стишало узбуђење из првих часова, питање је постало одређеније; оно је упућено нормалним путевима дипломатије на Пстоку, а ти путеви су спори. Међу тим несрећно стање у Македонији тражи лекове који ће брже дејствовати. Интерес борбе који се испрва окретао железничким пругама, обраћа се сад опет реформама; то је и био прави терен на коме је Русија могла наћи накнаду за аустриску добит и практичан начин да понова задобије на Балкану свој утицај и свој углед. Прави одговор из Петрограда на говор барона Ерентала, то је тек руска нота од 26. марта по новом. IV.IV. Питање о увођењу реформе у Македонији много је старије од кризе која је отворена говором од 27. јануара; али оно је претрпело један супротан ударац од општег узбуђења проузрокованог иницијативом барона Ерентала; његово развиће тиме је јако подстакнуто, и оно је ушло у једну нову заоштрену мену. Ми смо овде већ у детаљима изложили дело рефорама, претресали смо њихову вредност, и показали смо у исто време и њихову ефикасност и њихову недовољност, те немамо потребе да се па њих враћамо. Криза која је сад наступила биће прилика за нов напор, и треба јако желети, у интересу општега мира, да ресултати тога напора буду потпунији и одлучнији. Последњи месеци године 1907. нису могли ни мало да охрабре у погледу ресултата од рефорама. Такав се утисак добија нарочито при читању Жуте књиге, коју је издала последњег лета фрапцуска влада, после дугих преговора односно тропроцентног новећавања турске царине. У пркос жеље да добије ове веће таксе које погађају европску трговину, Порта по-