Delo

А Н А К А Р Е Ib II Н А 55 — Пзволите седите, кнегињпце, — рече чувенп доктор. Он с осмејком седе према њој, опипа било н поче јој стављати досадна питања. Она му одговараше, али се наједанпут наљутн и устаде. — Извините, докторе, али то нам неће ништа помоћн. Вн ме по три пут за једно исто питате. Чувени доктор се не нађе увређен. — Нервозна раздраженост, — рече он кнегињи, кад Кити изађе. — У осталом свршио сам... II доктор научно објасни кнегињи, као нарочито паметној жени, кнегињичино стање и посаветова како ће пити воду, која није била нотребна. На питање, треба ли ићи у какву страну бању? — доктор се замисли као да решава неко тешко питање. Најзад донесе одлуку: да иду, али да не верују шарлатанима, него у свему да се обраћају њему. У кући као да се нешто пријатно догодило после докторова одласка. Мати се развесели, кад се врати кћери, а и Кити се учини, као да је постала веселија. Она је сад скоро увек морала да се претвара. — Бога ми сам ја здрава, maman, али ако ви желите да путујемо, хајд’мо, — рече она, и гледајући да покаже како је то иутовање заннма, узе говоритп о припремама за пут. IIII Одмах после доктороза одласка дође и Доли. Опа је знала да тога дана мора бити консилијум, па п ако је скоро устала с бабнња, (она је крајем зиме родила девојчицу), п ако је имала и одвише своје невоље, јер је код куће оставила одојче и болесну девојчицу, ипак је свратила да дозна Китинкину судбпну, која се тог дана решавала. — Па како је? — рече опа улазећн у салон н не скидајући шешира. — Сви сте весели. Без сумње је добро? Покушаше да јој нспрпчају шта је доктор казао, алн впдеше да, и ако је доктор говорио врло лепо и дуго, никако се није дало испричати оно што је он рекао. Занимљнво је било само то, да је одлучено путовање на страну. Доли и нехотице уздахну. Њена најбоља нријатељица, сестра, одлазпла је, а њен је живот бпо тежак. Односи према Степану Аркадијевичу после пзмирења понижавали су је. Веза,