Delo

58 Д Е Л 0 да се ради! Није то још тако велико зло. Бог је милостив... Хвала... — говорио је он, не знајући ни сам шта говори, и одговарајући на кнегињин влажан пољубац, који осети на руци. И кнез изађе из собе. Још чим је Кити плачући изашла из собе, Долп, по својој матерпнској домаћој навици, одмах увиде да ту предстоји женски посао и спреми се да га сврши. Она скиде шешир и засукавши рукаве, спреми се да ради. Док је мати нападала оца, она је гледала да задржи мајку у колико је то допуштала кћеринска послушност. Кад се кнез наљути, она ћуташе; стидела се због мајке и осећала нежност према оцу зато што се он одмах повратио. Али, кад отац оде, она се спреми да уради оно што је главно, да оде код Китинке и да је умнри. — Одавно сам хтела да вам кажем, maman; знате ли ви да је Љовин хтео да проси Китинку кад је последњи пут био овде? Он је говорио Стиви. — Па шта је с тим? Не разумем... — Можда га је Кити одбила? Зар вам она није говорила? — Она ми ништа није говорила ни за једног, ни за другог; и сувише је горда, Али знам да је све због тога... — Али замислите, ако је она одбила Љовина, — а она га не би одбила да није било оног, то знам... А овај је затим тако страшно преварио. Кнегиња се и сувише бојала да мисли како је много крива пред кћерју, и она се наљути. — Ах, не разумем ја ту ништа! Сад све хоће да раде саме, мајци не говоре ништа, а после ето... — Maman, идем ја к њој. — Иди. Зар ти ја браним? — рече мати. IIIIII Ушавши у мали Китинкпн кабинет, лепу, ружичасту украшену малим киповима vieux вахе1 собу, исто тако свежу, ружичасту и пријатну, као што беше и сама Кити пре два месеца, Дбли се сети како су оне прошле године с љубављу и задовољством заједно намештале ту собу и срце јој се стеже кад спази Кити, која је седела на ниској столици близу врата, а очи је непомично упрла у угао од ћилима. Кити погледа у 1 од старог саксонског материјала.