Delo

АНА КАРЕЊИНА 61 вратно, грубо, а пре свегајасама. Не можеш да замислиш како о свему рђаво мислим. — Та каквих рђавих мисли можеш ти имати? — запита Доли осмејкујући се. — Најгадније и пајгрубље; како да ти кажем. То није туга, нпје чамотиња, већ много горе. Као да се све оно што је било код мене добро, негде сакрило, а остало је само оно што је рђаво. Не знам како да ти кажем? настави она видећи недоумицу у сестриним очима. — Мало час ми је тата почео говорити... а мени се чини он мисли само о томе да ме треба удати. Мама ме води на бал: мени се чини, води ме зато да ме час пре уда и да се од мене избави. Ја знам да то није истина, али не могу да одагнам те мисли. Тако зване младожење не могу да видим очима. Све ми се чини као да ме премеравају. Некад сам уживала да идем куд год у балској хаљини, уживала сам посматрајући себе; садмејестид, женира ме. Ама што год хоћеш! Доктор... Ето... Кити се збуни; она хтеде даље рећи, да од кад се она тако променила, Степан Аркадијевич јој је постао одвратан и да га не може видети, а да не замисли нешто најгадније и најгрубље. — Па све ми се представља у најгорем и најгрубљем облику, — настави она. — То је моја болест. Можда ће то проћи... — А ти нсмој мислитн... — Не могу. Само ми је поред деце добро, само код тебе. — Штета што ми не можеш долазити. — Доћи ћу ја. Шарлах сам већ лежала, па ћу умолити maman. Кити одржа своје, пређе код сестре и за све време шарлаха, који заиста дође, она неговаше децу. Обе сестре срећно спасоше свих шесторо деце, алн се Китинкино здравље не поправи, и уз велики пост Шчербуцки отпутоваше у иностранство. IV Петроградски вишн круг је управо један, сви се познају, па чак и одлазе једпо другом. Али тај велики круг се нпак дели на мање. Ана Аркадијевна Карењина имала је пријатеља и добрих познаника у трн разна круга. Један је круг био зва-