Delo

62 Д Е Л 0 ничан, службен, круг њеног мужа у коме беху његови другови и млађи чиновници који су на најразноврсније и најчудноватије начине долазилп међусобно у друштву у додир, или не. Ана се једва могла сетитп оног осећања скоро побожног поштовања, које је она у први мах гајила према тим људима. Сад их је све познавала као што се сви познају у каквој паланцп; знала је какве ко има навике и слабе стране, која ципела кога жуљи; знала је за њихове узајамне односе и за њихове односе према главном средишту; знала је ко је уз кога и како се и на који начин одржава на положају и ко се с ким у чему слаже или не слаже; али овај круг државних, мушких интереса, и покрај свег утицаја Лндије Ивановне, никад није могао интересоватп Ану, и она га је избегавала. Други круг, у коме је Ана имала пријатељских веза, био је онај, преко кога je Алексије Александрович стекао каријеру. Средпште тог круга била је Лидија Ивановна. То је био круг старих, ружних, строго моралних и побожних жена и паметних, учених частољубивих људи. Један од тих паметних људи, који је прппадао том друштву, назвао га је „савешћу петроградског друштва“. Алексије Александрович је веома ценио тај круг и Ана, која је могла лако да се сложп са свима у прво време свог живота у Петрограду, нашла је и у том кругу себи пријатеља. Сад по повратку пз Москве тај јој круг постаде несносан. Чинило јој се да се и она и сви они претварају и постаде јој досадно и нелагодно у том друштву, да је она сад што је могућно мање ишла грофици Лидпји Ивановној. Најзад трећи круг, с којим је Ана одржавала везе било је управо впше друштво, друштво балова, ручкова, сјајног одела, друштво, које се једном руком држало за двор, да се не би спустило до полусвета, јер су чланови тог друштва мислили да тај полусвет презиру, али у ствари они су имали с њим не само сличан, већ исти укус. Ана је била у вези с тим кругом преко кнегиње Бетси Тверске, жене њеног брата од тетке, која је имала сто двадесет хиљада прихода и која је Ану одмах, заволела чим се ова појавила у друштву, ласкала јој је и увлачила је у свој круг, смејући се друштву грофице Лидије Иваповне. — Кад постанем стара п ружна и ја ћу бити иста таква, — говорила је Бетси, — али за вас младу и лепу жену још је рано да се упишете у тај дом за изнемогле старице.