Delo

Б Е Л Е Ш К Е 375 здравога разума, већ се гу тражи п методпчко знање које се допуњује практичнпм радом у школп. Има пак само једна ппшчева напомена оправдана, за коју сам ја већ у практпцп увидео да се мора усвојптп: мора се скратити све оно што се говори о исторпјп српскпх земаља пре доласка Срба. Л. Зрнић. Фрајбуршкп псторпк Фрпдрих М а ј н е к е (Meinecke) наппсао је књигу под натписом Светско грађанство и национална држава. Студше за генезу немачке нацпоналне државе (Weltbiirgertura und Nationalstaat. Studien zur Genesis des deutschen Nationalstaates. Oldenbourg, Miinchen und Berlin, 1908). Појава овакога дела у доба, када је постало акутно п пптање о нашој нацпоналној држави, од велпкога је пнтереса за нас, и то тим впше, што га је критпка оценпла не само као дело од необпчно замашнога значења своје струке но п као једну од најбољпх књпга уопште, што су последњпх годпна угледале свет. Из ње ћемо впдети, како се лагано п постепено развпја пдеја о једној нацпопалној државп, какве еметње све ставља партикуларизам остваривању те пдеје и како се у једном народу морају претходно хетерогенп елементп upnлагодитп један другоме. Што је тпх хетерогенпх елемената впше нштоје њихово узајамно прплагођавање теже, тиме ће и стварање једпе пациопалне државе бити спорпје. Пптање о стварању немачке нацпопалне државе рсшио је Бизмарк, којп је разбио предрасуду, да уставност мора бити парламентизам, и мале пемачке државе начпнио носиоцпма пдеје о немачком царству створпвшп Bundesrat. — Познајући и постављајућп услове, под којима се постпгло једпнство у другпх народа свакако да ћемо п мп учнпитп ближим п једипство нашега парода, те стога јз паша прека потреба, да оваке књпге пзучавају не само стручњаци но п свп опп, којп пмају већп неиосреднп утпцај на државне послове, а не ослањају се само на свој „здрав разум", као што је то досад, па жалост, тако често бпвало. Општа Историја. — У штампарпји „Досптеј Обрадовпћ“ штампанаје„Општа псторпја за впше разреде средњпх школа“, од Ст. Ловчевпћа. Старп век — друго, скраћено пздање. Београд, 1908, стр. 142, са 8 листа слпка. Цена 3.50 дпн, У овој је књизп псторпја псточнпх народа: Мпспраца, Халдејаца, Фенпчапа, Јевреја, Мпђана п Перспјанаца, затим исторпја Грка п Рпмљана, дакле псторпја народа чије су државе створене п жпвеле у староме веку. 0 псторпјп старога века написао је бпо Ловчевпћ ранпје две књпге, које су свака за се бпле опширнпје од ове нове, у коју су ушлп свп народп старога века. Сем овога скраћпвања, Ловчевпћје учпппо још једну пзмену. Он је све источне пароде поделио у трп групе: Мпспрцп, Семићапп и Арпјанцп, па је о њпхову културпом стању ппеао уопште, а пе за сваки народ па по се, као у ранпјем пздању ове псторије. На овај .је начин Ловчевпћ смањио знатпо матерп.јал, којп је ранпје бпло врло тешко ирећи са ученнцпма иетога разреда. ГласСрп. Краљ Академије. — Штампан је 78. „Глас“ Срп. Краљ. Академије (другп разред. књ. 47, у 8°, стр. 298. Цена 2 дпп.). У овој књпзп „Гласа“ пма пет расирава: 1. М о n и га е nt и in А n с у r а и и in, од д-ра Нпколе Вулпћа, у којој ппсац расправља у саставу, времену н пачппу постапка овога спомеппка : — 2. 0 с р п с к п м и л и х р в а т с к п м д u ј а л е к т п м а. од А. Белића. Главпа салржппа овога чланка је полемпсање ипшчево са М-