Delo

ОСТАТЦИ II УЛОМЦИ росну капљу, сунчани зрак. Речено је да вјера бива чувењем. Ово значи да се ријечју зачне, али је ријеч у срце не уноси. Боље је ријети да је буди. Права се вјера наслања на особито знање и искуство. Она има имати свој темељ у нама, у срцу, у дубинама душе, таман онди гдје се коријени знање и искуство. Зашто вјерујем? Вјерујем, јер знам што вјерујем; знам кога вјерујем. Толика ми је вјера колико ми је знање и искуство истине коју вјерујем. Ваља знати зашто се вјерује. Вјера, без знања и без искуства истине, није вјера, него нека проста, луда лаковјерност; вјера без знања није друго него студена, лијена повољност онијех људи који не мисле и не могу мислити својом главом, него им је тријеба на другога слијепачки се наслањати, и држати за истину — не оно што су својијем разумом дохитили да је истина — него што им други говоре да је истина. Њихова се вјера не темељи на особиту знању и увјерењу, него на обичајима, на власти онијех који их гоне, како се стока гони. Оваки су људи н народи несрећа за напредак и за слободу. Вјера је чисто, јасно знање усађено у срцу гдје љубав гаји и справља славна предузећа. Не, правој вјери ни отајство ни незнање није предмет, н.его свјетлост, него оно што се зна и види. У вјери је најбоља израза човјечијег знања и духовне му слободе; вјером се никому не подлагамо, него с истином испоређујемо. Вјера нас ослобађа од сваке власти, што се врх свега и свакога виси Истина. 5. Душа, дух, духовност не прииадају, како негда, слијепој вјери. Богословје нема, и нигда није могло имати смисли и значаја, јер црви не могу гледати у сунце, и о сунцу говорити. Како су могли неки људи усадити себи у главу да они знаду и да могу говорити о Богу? Много би било боље и корисније душама кад они не би више блејали о Богу!... Што нам они могу ријети? Пилат запита Исуса: „Шта је истина?“ А Исус му не одговори. Богослов не би био премучао.