Delo

12 Д Е Л 0 декларације од 1878. године између ње и Русије, учињепе за време самога Берлинскога Конгреса. Кад Аустро-Угарска о овој конвенцији брижљиво избегава сваки разговор, и кад она ћутке нрелази преко свпх помињања о њој, онда бн већ то, само собом, казивало да би Аустро-Угарска и сад желела да се о њој ништа не зна, или, бар, да се о њој што мање говори. Ми Срби, међу тим, не само што немамо разлога о овој конвенцији ћутати, него, на против, но нашем нахођењу, ми имамо велики интерес да јевропско јавно мишљење о њој што впше сазна и што нравилније схвати сву њену важност и сву њену тежину. До сад је, са српске стране, указивано само на њену егзистенцију и на њену садржину у опште. Ближи говор о конвенцији остављао се за доцнија времена, без сумње да се избегну замерке „да смо индискретни.“ У случајевима овакве врсте, где је реч о одбрани животних интереса једне земље и једнога народа, и где се чак прибегавало и* неправилностима тешким да се одредбе једнога тајнога уговора наметну једној малој земљи, нама се чини да морају пасти сви други обзири пред обзирима да се опасност открије и аларм учини за одбрану и. помоћ. Данас, кад је балканска криза, изазвана Аустро-Угарском, отворила многа уста; данас кад је г. Ханото отворио врата тајне дипломатске архиве онога времена објављивањем тајне декларације. закључене и потписане између пуномоћника турских и аустроугарских на Берлинском Конгресу1; данас кад је и Аустро-Угарска отпочела објављивање тајних докумената за које држи да јој иду у прилог, — данас су, за нас Србе, пале све скрупуле у том погледу, баш и кад не бисмо имали да бранимо овако животне, овако битне интересе српскога народа и Србије као слободне и самосталне државе, у једном веома критичном тренутку. До пред крај 1893. године за ову тајну конвенцију је знало само неколико људи: само они који су директно били посвећени при њену закључивању и продужењу. За њу је карактерпстично, пре свега, да су, при њену закључивању и све до 1889. године, знали само пок. Пироћанац и Гарашанин, и ондашњи министар спољних послова г. Чед. Мијатовић, као и то 1 Студија г. Ханотоа о Берлинском Конгресу, где је објављена и ова декларација, изашла је у српском преводу у Делу за октобар, новембар и децембар прошле године.