Delo

РАМОВ НЕЋАК 289 Он. Да, у шаху н у мици, у поезији, у речитости, у музици и другим таквин лудоријама. На што осредња способноет у овим пословима? Ја. Од мале је користи, признајем. Али сигурно има велики број људи којн се труде да даду генијалног човека; он је један од њнх. Али оставимо то. Читава је вечност, од када вас нисам видео. Ја не мислим много на вас кад вас не видим, али ми увек годи да вас поново видим. Шта сте радили? Он. Оно што радите ви, ја и сви остали: добро, зло и ништа. А носле ја сам гладовао, ијео сам кад се указала прилика; иосле јела бивао сам жедан, и пио сам по кат-кад. Међутим брада ми је расла, и кад је довољно порасла, дао сам да се обрије. Ја. Рђаво сте учинили; то је једино што вам смета да будете паметан човек. Он. Дабогме. Ја имам велико и набрано чело, ватрено око, замашан нос, широке образе, обрве црне и густе, уста довољно отворена, уснице обрубљене, а лице четвртасто. Да је ова велика брада покривена дугом длаком, можете мислити како би то лепо стајало на бронзи или мрамору. Ја. Поред неког Цезара, Марка Аурелија, Сократа... Он. Не. Боље бих изгледао између Диогена, Лаиса и Фринеја. Ја сам бестидан као први, а радо похађам друге. Ја. Ви се увек добро осећате? Он. Да, обично је тако; али, чудновато, данас не. Ја. Како! ето трбух вам је као у Силена, а лице као... Он. Лице, које би се могло узети за 3

То је стога што нарав због које се суши мој драги учитељ, очевидно гоји његовог драгог ... ученика. Ја. Кад поменусте тог драгог учитеља, виђате ли га кадгод? Он. Да, кад прође улицом. Ја. Зар вам не чини никакве услуге? Он. Да их је икоме чинпо, то не треба ни мислити. То је филозоф своје врсте; он мисли само на себе, сав остали свет за њега је девета рупа на свирали. Његова кћи и жена могу умрети кад хоће; само ако црквена звона која би за њих звонила, означују дванаести и седамнаести час, све ће битп добро. То је за њ срећа, а ја то налазим нарочито код генијалних људи. Они су добри само за једно; изван тога, ни зашта; јер они не знају шта то значи бити грађапин, отац, матн, рођак, пријатељ. Дело, књ. 50. 19