Delo

290 Л Е Л 0 Међу нама нек је речено, треба пх у свему подражавати, али не желећи ни искрице заједничког са њима. Потребни су људи, али што се тиче генијалних људи — никако; не, вере ми, они никако ннсу потребни. То су онп који мењају облик земље; а у најситнијим стварима чине такве лудости, да се не могу загладити без ларме. Један део од онога што су они измислили усваја се, а један део остаје као што је и био: отуда два јеванђеља, .једно одело састављено из диспаратних одломака. Мудрост калуђера Раблеа јесте ирава мудрост за његово спокојство и спокојство других људп: како тако вршити своју дужност, увек добро говорити о г. настојнику и пустити свет да живи по својој вољи. Добро је, пошто је прост народ са тим задовољан. Да знам историју, ја бих вам доказао да је зло, овде на земљи, увек долазило нреко неколико генијалних људи, али ја не знам историју, јер не знам ништа. Ђаво да ме носи ако сам икад штогод учио, и ако зато што нисам ништа научио не осећам да сам гори. Био сам једног дана на гозби код једног краљевог министра који је паметан за четворицу; па лено! он нам је доказао јасно, као што су један и један два, да народу ништа није корисније од лажи, ништа штетније од истнне. Не сећам се добро његових доказа, али се очигледно могло закључити да су генијални људи грозни, и да, ако дете по рођењу донесе на селу карактеристику овог опасног природног дара, онда га треба или угушити, или бацитн псима да га растргну. Ја. При свем том онакве личности, и ако су непријатељи генија, ипак сви би да буду геннјални. Он. Ја држим да они то само у себи мисле, али не верујем да се усуђују признатп то коме. Ја. То је из скромности. Ви дакле осећате ужасну мржњу према генију ? Он. 0 њему више нећу ни да мислим. Ја. Али ја знам да сте једно време очајавали само зато што сте обичан човек. Ви никад нећете бити срећан, ако вас подједнако жалосте „за“ и ,против“; требало би се једном одлучити и остати на томе. Потпуно се слажући са вама да су генијални људи у опште чудновати, кли, како пословица каже, да „нема генија без искрице мудрости“, ипак људи ће о њима непрестано говоритп, и презираће векове који их не буду имали. Они ће чинити част народпма; пре или после дизаће им се