Delo

РАМОВ НЕЋАК 291 споменици, и сматраће их као добротворе рода људског. Да опрости тај министар ког сте ми споменули, али ја мислим да и ако лаж може да нослужи за један тренутак, она напослетку неминовно наноси штете; а на против да је истина временом неминовно корисна, ма да се може десити да тренутно штети; по чему бих се усудио да закључим, да је генијалан човек који укида општу заблуду или верује у велику истину, увек достојан нашег поштовања. Може се деспти да он буде жртва предрасуда и закона; али има две врсте закона, једни су закони о правичности, неограниченој општности, а други чудноватији који своју признатост дугују само заслепљености и нужности прилика. Ови кривца, који гази, казне само пролазним бешчашћем, бешчашћем што га време баца на судије и народе да за навек остану у њему. Сократ, или магистрат који му је дао да иопије отров, ко је од њих данас обешчашћен? Он. Е, он је сада доста узвишен. Да ли је баш због тога био отрован? да ли је због тога сматран као бунтован грађанин! Презирући рђаве законе, да лије баш тиме побудио лудаке да не поштују добре људе? да ли је стога био особито смео и чудноват? мало пре нисте били далеко од признања мало наклоњена генпјалним људима. Ја. Чујте ме, драги мој. Не би требало да једно друштво има рђавих закона, и кад би имало само добре онда никад не би могло да гони генијалног човека. Нисам вам казао да је геније нераздвојно везан за неваљалство, ни да је неваљалство везано за генија. Будала ће чешће битп неваљао човек, него паметан. Кад би један генијалан човек у опште био у друштву суров, кад би било тешко задовољити га, кад би био оиасан. несносан; чак кад би то био и неваљао човек, шта бисте из тога закључили? Он. Да га треба погубити. Ја. Полако, драги мој; реците ми, ето, за пример нећу узети вашег стрица Рамоа, који беше човек суров, без човекољубља, тврдица, рђав отац, рђав муж, рђав стриц; и за кога није утврђено да ли је генијалан човек, зато што је далеко усавршио своју вештину и што се већ десет година говори о његовим делима. Алн Расин? он је заиста био генијалин, а није важио као одвећ добар човек. Па Волтер? Он. Немојте ме мучити узалудним причањем, јер ја остајем при своме. 19*