Delo

РАМОВ НЕЋАК 295 то је тај што је писао лепе гавоте (и он је певао гавоте. Затим држећи се као ганут човек који плива у радости, а очи му стога пуне суза и он од задовољства трљајући руке): имао бих добру кућу (рукама је показивао њену величину), добру постељу (и безбрижно се протеже), добра вина (које је пробао иуцкајући језиком и непцем), добар екипаж (и нружи ногу да се у њ попне), леннх жена (од којих је већ једне страсно посматрао); по стотпну елегантних људи долазећи ми сваког дана да ми ласкају (и мислио је да их већ гледа око себе; гледао је Палисоа Поансина, Фрерона оца и Фрерона сина, Портуа; он их је слушао, кочонерио се, испитпвао их, смејао им се, презирао их, терао, опет пх познвао, затим продужи): и тако би ти ујутру рекли, да си велики човек: у „Histoire des trois siecles“ чптао би да си велики човек; у вече би био убеђен да си велики човек, и великн човек Рамо заспао би при слатком мрмљању хвале која би у његовим ушпма одјекивала; чак при спавању имао би задовољан изглед лица, груди би му се шириле, дизале, полако се спуштале: хркао би као велики човек... (И говорећи тако полако је прилазио клугш, затварао је очи и нодражавао свој срећнп сан. Пошто је за неколнко тренутака тренутака уживао у пријатностима сна, он се будио, ширио је руке, зевао, трљао очи, и још је око себе тражио своје досадне ласкавце). Ја. Према томе ви верујете да срећан човек има сна? Он. Да ли у то верујем. Ја сиромашак, кад у вече дођем у своју собу на тавану и стрпам се у свој кревет, згрчим се под .јорган, груди ми се сузе и једва дишем; једва се чује као неко слабо јадиковање, док један финансијер виче тако да му стан јечи и нлашп целу улицу. Али оно што ме данас цвели, није што хрчем и бедно снавам тврдички као какав бедник. Ја. То је ипак жалосно. Он. Оно што ми се десило, то је још жалосније. Ја. Па шта је то? Он. Увек сте се помало интересовали за мене, пошто сам сиромах, кога у самој стварп мрзите, али који вас занима. Ја. То је истина. Он. Па казаћу вам (најпре дубоко уздахну и обема рукама ухвати се за чело, потом се опет умпри и рече ми): Ви знате да сам ја незналица, глуиак, лудак, пеотесан, ленштина, оно hito нашп Бурбопци пазивају највећнм просјаком... гурман.