Delo

29G Д Е Л 0 Ја. Каква клевета. Он. Сасвим је тако, нема се шта норицати, нема ту спора, баш ако хоћете. Нико ме не познаје боље него ја, а ја не кажем све. Ја. Нећу никако да вас љутим и пристаћу на све. Он. Па лепо. Живео сам са људима, који су ме волели, само зато што сам био необнчно обдареи свима овпм способностима. Ја. То је чудновато: досад сам мислио или да танке сиособности људи крију од самих себе или да их себи нраштају, а да их презиру код других. Он. Крити их од себе! Зар то може бити? Будите уверени да кад је Панисо сам и кад му падне на памет, он говори о многим другим стварима; будите уверени да кад је насамо са својим колегом, они искрено признају да су само два велика глупака. Презирати их код других? Моји људи су били правичнпји, а мој карактер поред њихових чудновато ми је исиадао за руком, живео сам као бубрег у лоју; славили су ме, нису ни тренутка пропустили а да ме не сажаљевају, био сам њихов мали Рамо, њихов лепи Рамо, њихов Рамо лудак, неучтнв, незналица, ленштнна, гурман, будала, звекан. При сваком од ових епитета смејали су ми се, миловали ме, тапкали ме по плећима, шамарали, ударалн ногом: при обеду, велики комад ми баце на тањир; а кад нисам на обеду, био сам слободан, што за мене није имало важности, јер, што се мене тиче, ја сам незнатан човек. Са мном су могли радити све шта хоће, ја то нисам примао за зло. А мали презенти који ми као кпша падаху! како сам велики несретник, све сам упроиастио. Све сам упронастио да бих једном имао здраву људску памет, један једини пут у животу. Ах! не десило мн се то впше нпкад. Ја. 0 чему се дакле говори? Он. Рамо, Рамо, јесу ли вас за то узели? Глупо је што сте имали мало укуса. мало полета, мало разума, Рамо, мој пријатељу, то ће вам показати шта је Бог створио, а шта су ваши заштитници хтели од вас да пачине. Исто тако су вас ухватили за раме, одвукли до врата, рекли вам: „Ниткове, вуците се, не појављујте се више! То ће, мислим, имати смисла, разлога, вуците се. Ми имамо све ове способности више него што је нотребно.“ Ви сте отишла грицкајући нокте. Тај ваш проклети језик требало је раније прегристп. Да не би дуго размишљалн.