Delo

Р А М 0 В Н Е Ћ А К 299 зен златом, велику екипажу, шест силних лакеја, видео је у пролазу, па му се веома допада и од тога дана он нити једе нити пије, не спава никако и умреће за њом? — Али мој тата? — Добро, добро, ваш тата! најпре ће се мало љутпти. — А мама која мн толико препоручује да будем часна девојка, а која каже да на овоме свету постоји само част? — Стара песма која ништа не значи. А мој исиоведник? Вп га више нећете видети, или ако и даље останете ири својој жељи да идете да му причате о своме провођењу, то ће вас стати неколико ливара шећера и кафе. То тп је строг човек, који ми нпје дао опроштење грехова због ове песме: Дођи у моју ћелију. — Немате шта да му донесете, али кад му се појавите у чипкама? — Дакле имаћу чипака? Без сумње и то свакојаких... са леним дијамантским минђушама? — Дакле пмаћу лепе дијамантске минђуше? Да — као минђуше оне маркизе која покаткад дође у наш дућан да купи рукавице! — Са свим тако — у лепом екипажу са два зеленка, два снажна лакеја, и једним малим црнцем и тркачем напред; ту ти је руменило, шарена хаљина са шлеиом. — Хоћеш ли на бал? на бал, у оперу, комедију... (већ јој срце игра од радости... У рукама преврћеш једну хартију. Штајето? Није ништа. Изгледа ми да нешто јесте. То је једно писамце. — А за кога? — За вас баш кад хоћете да знате, хоћу ли да знам — хоћу врло радо; да видимо (она чита). Један састанак! то не може бити. — Кад идете у цркву. — Мама ме увек прати; али чим се овде мало расване, ја се дигнем прва н ја сам за столом у писарници пре него што се они дигну... Он дође, мени, једног леиог дана у сутопу нестане мале и мени одбројавају моје две хиљаде талира Ти имаш тај новац, а немаш хлеба. Зар се не стидиш, несретниче? Сећао сам се гомиле угурсуза, који нису били ни за мој манић, а били су одвећ богати. Био сам у огртачу од рђавог штофа, а они су били у кадифи; ослањаш се на штап са златном јабуком и гаврановим кљуном, и у ирсте су знали Аристотела и Платона. Па ипак шта су били? бедни музиканти! данас су то нека врста господе. Тада сам се осећао храбар, узвишене душе, оштроуман и сиособан за све; али ово срећно расположење но свој прилици није дуго трајало, јер до сад бар нисам могао доћи ни до каквог циља. Како било да било, ето како сам често говорио са самим собом, што можете објашњавати како хоћете, с нретпоставком да из тога нећете