Delo

0 ПРАВНОМ ОДНОСУ МАЈКЕ ПРЕМА ДвЦИ 303 1. Римско право одликовало се нарочитом нравном установом очинске власти (patria potestas) према деци. По старијем римском праву отацјеза свога живота правно неограничени господар своје деце. Само он има права да њиховим животом располаже,1 да се њиховим трудом користи дајући их и другоме у службу, да имање, деци припало, ужнва и њиме управља, да своју децу заступа и васпитава и да их од других натраг захтева, ако би му била одузета, да им одређује тутора на случај своје смрти. Мати правно нема никаква учешћа у власти над децом. На сваки начин да је фактички и њено мишљење у ногледу иоступања према деци било од значаја и утнцаја према томе, колико је њен глас у породици важио, али закони нису јој тај утицај признавали. Али у колико се у току времена све више увиђало, да се родитељима, а у нрвом реду оцу, власт над децом не признаје њих — родптеља односно оца — ради, као што је то но схватању римском било, већ деце ради, у колико се више наиуштала мисао, да је власт над децом неко право, па се усвајало гледпште, да је власт над децом у суштини својој дужност старања о њима, у толико се брже увиђало, да и мајци треба признати право учешћа у власти над децом, у толико се очпгледније о ч и н с к а власт над децом претварала у родитељску власт. Мајци су, најзад, у начелу призната пста права према деци, која и отац има, иошто су, у главном, и једном и другом исте дужности према деци додељене. Тако је на пр. у немачком грађанском законику од 1896 и швајцарском грађанском законику од 1907 године, о чему ће ниже бити више говора. 2. Али та тежња да се у погледу власти над децом и мајка стави у исти положај, у којем се отац у римском праву налазио, није само творевина најновијега времена, ни законика који су у њему постали. Та се тежња огледа и у аустријском грађанском законику од 1811 годнне, који својим одредбама хоће с једне стране да мајчино право према деци изједначи у суштини с очевим правом над њима, а с друге стране ипак да очевом праву у конкуренцији с мајчиним даде првенство. При овоме полази аустријски законодавац са поставке, да су ро1 У носледњем стадпјуму рнмскога права аадржало се од овога само право очево на умерено телесно кажњавање деце и на продају новорођенчета због сиротиње и оскудице. 1. 2 С. 43, 3.