Delo

304 Д К Д 0 дитељска ирава поглавито самим нриродним правом одре* ђена, да она потичу из природе родитељскога односа нрема деци, док је нак на против очинска власт творевина позитивнога законодавства, које је ову установу као туђу из римскога права у аустријско право унела. И у аустријском законику, исто као и у најмодернијим законицима, родитељска права и дужности чине оно што је главно у односу родитеља према деци (§§ 139, 140, 141, 142, 143, 144, 145, 146). Она обухватају она права, која оцу и мајци ipso jure и конкуришући једно другом, припадају.1 Под очинском влашћу пак подразумевају се она тачно означена права, која с а м о оцу ipso jure над његовом малолетном децом припадају (В. §§ 147 и сл.). Тако по сили своје очинске власти отац може одређивати, коме ће се позиву у животу његово дете одати: занатлијском, трговачком, чиновничком, земљорадничком или другом ком (§ 148). За тим, даље, отац има право унрављати имовином дечјом, било да су она то сама својим трудом стекла, било да им је то од другога кога припало (§ 149).2 По сили своје очинске власти отац има права да своју децу пред сваким застуна и да њихове правне послове одобрава (§ 152). Најзад отац има права да даје пристанак на брак свога малолетног детета (§ 49). „Овака очинска власт аустријскога законодавца, вели један писац,3 једва да има са римском patria potestas чега заједничког сем имена. Она није ништа впше до 1 Тако по § 139 аустр. грађ. зак.: „Родитељи су у опште обвезни да своју брачну децу васпитавају, т. ј. да се старају за њихов живот и здравље, да их пристојно издржавају, телесне и душевне моћп дечје да развпјају и наставом у религији и корисним знањима да заснивају темељ будућег дечјег благостања“. По § 141. „Нарочито је отац дужан да се дотле за издржавање детета стара, док оно не узмогне само себе издржавати. 0 нези детињег тела п здравља поглавито је дужна мати старати се“. По § 143. „Ако је отац сиромах, мора се понајпре мати старати за издржавање деце, а, кад отац умре, у опште за васпитање њихово..." По § 144 „Родитељи пмају право да споразумно руководе поступке своје деце; деца су дужна слушати их и поштовати их“. По § 145. „Родитељи су власни тражити несталу децу, одбеглу натраг позивати п помоћу власти вратити; онп имају права да неваљалу, непослушну и такву децу, која нарушавају домаћи ред и мпр, казне казном, која неће бити претерана, нити по њихово здравље штетна.“ 2 Међу тим отац нема право уживања дечјег имања, већ прпходе са истога има употребити на васпитање дечје, а вишак сачувати за дете и о томе годишње рачун полагати старатељском суду — § 150. 3 в. Bartsch, Die Stellung der Prau innerhalb der Familie, стр. 23.