Delo

0 ПРАВНОМ ОДНОСУ МАЈКЕ ПРЕМА ДЕЦИ 305 иојачање и заокругљивање родитељског права и управо нпшта друго до право руковођења кућног старешипе у породичним стварима... Онако исто као што се данас (бар у теорији) брак не састоји из једног господарећег н једног служећег члана, већ су оба супруга изједначена потнуно међу собом, па муж ппак има неку врсту давања директиве у унутрашњем и снољњем односу супружнпка, исто су тако оба родитеља у једнаком положају у погледу власти над децом, само што отац има извесно првенство. II ово првенство, ова тако рећи разлика између права очевог и материног, јесте данашња наша очинска власт. Мати има по смртп очевој према деци положај сличан очевом. Само што она има, сем родитељске власти, на место очинске. туторску власт. Тиме пак што има родитељску власт, разликује се она од сваког другог тутора.“ Ако би отац у вршењу очинске власти био спречен,1 онда се детету ноставља тутор, који врши права, садржана у очинској власти, и ако је мати у жнвоту. Истина под § 198 може и мати бити постављена за тутора, и онда она вршн права очинске власти, алн она то тада вршп као о д р е ђ е н и т у т о р, а не по сили свога родитељског права. Најзад у случају, ако дође до одвајања сунруга или развода брака, онда деца — ако није између супруга другачије уговорепо — мушка до 4 године а женска до 7 године остају код мајке,'2 ако суд с обзиром на околности, а у интересу деце, не одлучи да другачије буде. 3. По француском грађанском законику од 1804 године, који у чл. 371—387 говори нарочито о очинској власти, у начелу признаје се власт над малолетном8 децом ро1 § 176 аустр. грађ. зак. „Ако отац душевно оболи, ако се огласи за расппкућу пли због кривпчног дела буде осуђен на казну затвора дужу од годпне дана, ако се својевољно иселио пз земље или ако је впше од годину дана одсутан, не дајући гласа о месту свога бављења, очннска власт престаје да дејствује, и поставља се тутор, али кад се ове препреке уклопе, отац опет ступа у своја права“. 2 § 142. Ако се супрузи одвоје плп сасвпм разведу, а нпсу сложнп, који ће се вд њпх старатп о васпптању деце, водпће суд о томе брпгу, не допуштајућп нпкакав спор, да мушку децу до навршене четврте, а женску до навршне седме године, васпитава п негује матп, ако не бн нарочпто важни разлози, с обзиром на узроке одвајања п развода, захтевалп другачије паређење. 'Грошкове око васиптања сносиће отац. 3 Међу тим деца су п пре н после пунолетства дужна иоштоватп (honeur et respect) своје родитеље — чл. 371. Дело, књ. 50. 30