Delo
308 Д Е Л 0 родитељске властп захтеватн од своје деце послушност и по* штовање, дужнн су своју децу издржавати и васпитавати их, према своме имовном стању (чл. 275), имају права погодним казнама своју децу кажњавати и нрема трећим лицима заступати (чл. 279). Што се тпче нптања: коме ће ее деца новерити у случају одвајања или развода брака, швајцарски законодавац оставља пуну слободу судији, да он, по саслушању оба родитеља, а,. у случају потребе, и старатељске власти, сам одреди, коме ће се деца поверитн (чл. 156). За њ је ири томе меродаван интерес деце. У сваком случају и онај супруг, коме су деца одузета, мора давати, према своме имовном стању и својим односима, извесну суму за издржавање деце, али он има нрава и на погодан лични саобраћај са децом. 6. Наш грађански законик од 1844 године наслања се, готово у свем.у, на аустријски, и ако у прогшсима §§ 115155, који се тичу одношаја деце нрема родитељима, не говори о очинској него о родитељској1 власти. И по нашем законику, као и по аустријском, по коме је наш израђен, постојеу првоме реду заједничка права и дужности родитеља према деци,. а за тим права и дужности, која у првоме реду оцу припадају, и која у скупу своме чине оно, што се у аустријском грађанском законику под очинском влашћу подразумева. Због тога првенства у односу оца према деци, овај има и извесне дужности према деци у првоме реду да сноси. Заједничка права и дужности родитеља нрема деци ио нашем грађанском законику у томе се састоје, што од деце могу захтевати поштовоње и послушност, чега ради их могу и одмереном домаћом казном казнити. За тим могу и помоћу властп натраг тражити изгубљену и одбеглу децу од свакога, ко их бесправно задржава (§ 120). Даље су н отац и мати дужни своју децу издржавати2 и васпитавати за будући корисан и срећан жнвот (§ 116), при чему у првоме реду ова дужност пада на оца, као старешину нородичног (§ 116), као што се матп у нрвоме реду има старати о нези детињег тела и о облагорођавању његовог карактера (§ 110). 1 Само у закону о старатељству од 1872 године законодавац говорп о „очпној властп“. В. чл. 11, 15, 16 п др. 2 II то, према своме пмовном стању, мушку децу до пунолетства а женску до удаје — § 117.