Delo

0 ПРАВНОМ ОДНОСУ МАЈКЕ ПРЕМА ДЕЦП 309 И отац и мати имају права захтевати од своје деце пристојно издржавање, ако би „у немоћ или оскудицу пали“. Нарочито за њега резервисана родитељска права и дужности има по нашем законику, отац односно: а) васпитања детета за извесан позив у животу. По § 124. „отац нарочито има власт дете своје недорасло за оно стање живота преправљати и васпитавати које он за добро нађе44.1 б) Заступања деце, јер по § 126 „отац је дужан младолетну децу своју у сваком случају заступати“. в) Управљања имовином детињом, јер по § 122 оно што би „деца осим родптељска управљања2 трудом или поклоном или другим законим начином стекла и прибавила, оно се сматра као њихова сопственост, премда до пунолетности нод очино управљање спада3“. г) Ступања у брак малолетног детета, јер по § 69 тач. в. не могу малолетнпцн ступити у брак, ако немају очевог допуштења (или материног, ако отац не врши родитељску власт, нли старатељског, ако је дете под старатељством), срм ако по навршеној 18 години добију одобрење од општинске власти. д) Постављања старатеља своме малолетном детету, јер по чл. 16 зак. о старатељству отац, који једо смрти своје имао очинску власт има права да одреди деци својој једног или више старатеља. Истина по том истом законском пропису може и мати, која је до смрти своје вршила старатељство над својом децом, одредити овој старатеља, али старатељ, од оца одређен, претпоставиће се ономе, кога је мати одредила. Већа власт очева над децом огледа се и у законском пропису о томе коме ће се деца поверити на случај одвајања од1 Ипак се и по нашем законпку оставља детету могућност, да утиче п оно само на бирање свога будућега занимања, јер друга тачка овога § 124 гласи: „Но почем дете одрасте и 14 своју годину наврши, и склоност к другом начпну живљења у себп осетп п покаже, може прпстојним начпном оцу предложпти и захтеватп, да га на онај начпн живота окрене п упути, за којп способност п склоност има, које ако без успеха буде, моћп ће и самом надлежном суду молбу своју тога радп иреставити“. 2 Међу тим оно што деца прибаве под управљањем својих родитеља прппада у својину родитељима. На пр. ако отац да у службу своје дете и о њему води старања п пздржавање, онда заслуга детиња прппада оцу (§ 121). Ако пак дете наследи што од кога свога сродника по тестаменту или закону, онда њему то припада, али отац има право управљати тпм имањем. 3 По другој тачцп овога § 122 „отац је властан приплод дечје сопственостп употребити па њихово васпптање, главно пак дужан је сачуватп, осим особпта случаја ако бп се потрошак тога за оснивање среће детпње изискпвао, које се онда са допуштењем суда издати може“.