Delo

У В О А Аустро-Угарска је, после ратова за талијанско ослобођење изгнана из Италпје, изгубила гштомине Ломбардије и потрошачку ппјацу талпјанску, а ускоро је после рата са Немачком изгубила ранију хегемонију међу државама немачкпм и положај у велико створеној царинској области скоро уједињене Немачке 1870 године, и стога је неминовно упућена била на Балкан. За време полузавнсних дунавских кнежевина и све до Берлинског Уговора, положај је Аустро-Угарске према поменутим државицама и осталим турским областима на Балкану био регулисан капитулацијама, које су све европске државе доводиле више мање у идентичан положај, како политички тако и економски. -Једино близина суседне монархије давала је нревагу њој над осталим државама у трговини, а нарочито изузетних права није имала. Немачка је свесна била, да Аустро-Угарској мора обезбедити у Берлинском Уговору нарочите повластице за Балкан ради продирања германског и скретања Аустро-Угарске од претензнја на положај, који је раније имала у савезу немачких државица. Аустро-Угарска је, мимо јавне одредбе Берлинског Уговора, покушала нарочитим тајним уговорима, који се данас знају, да од Турске за окупиране провинције задобије веће концесије од оних које је Берлински Уговор дао, а да тајном конвенцијом са Србијом не само скрене за 30 година политичке аспирације српског народасаБоснеиХерцеговине, већ да осигура основице и погодбе повољних економских односа са Србијом. Цео период од Берлинског Конгреса до данас: образовање тројног савеза, трансакције са Русијом ради реформних акција у Македонији, уплетање у унутрашње ствари Србије и Бугарске, потномагање разних аспирација, које су ишле на међусобне раздоре међу балканским народима, био је успешно завршаван уз пркос неуморне и напорне борбе незавнсних држава балканскпх да се одупру често јавним а пајчешће тајним радовима Аустро-Угарске дппломације. Два су успеха аустроv