Delo

ЕКОНОМСКО СТАЊЕ СРБИЈЕ 317 угарске политике неоспорна: рат српско-бугарски и она крвава борба међу народпма у Македонији, поред створене наше економске стагнације. Све је ово могло имати уснеха стога, што је окупацијом Босне и Херцеговине једна велпка сила европска ушла међу мале, неразвијене и још слабе балканске народе. Срества која су стајала на расположењу Аустрији далеко су обилатија била од срестава држава које су тек заночеле свој државни живот и које су, поред своје скорашњости, имале вазда масу несређених унутрашњих нптања, која су природом својом давала повода мешању и оспгуравале противнику успехе. Положај створен окупацијом, ностао је тежак Србији јер је целу њену западну границу посео био опасан сусед, који је раннје само један део севера нашег држао. Српски народје на Балкану, улазом Аустро-Угарске у Босну и Херцеговину, као клином био пресечен н од независне Србије изоловане су бпле најсрпскије областн. Та изолованост је тако далеко пшла да су све раннје везе на пољу трговине, политике и друштвеног живота биле угушене. Источну и јужну границу данашње Србије, после Берлинског Конгреса посела су два суседа: Бугарска и Турска. Овим се мењају економске погодбе и то на нашу штету. До 1885 год., трговински живот нзмеђу нас и Бугарске био је доста јак, односи пријатељски и братски. Благодарећи упливу Аустро-Угарске у Србији, која је успела сугерирати оласност Србији од Велике Бугарске, тај се однос од тада мења, и може се рећи да ни сада није нормалан. Положај Аустро-Угарске у Турској, нарочито од кад је Немачка заузела нарочито место међу силама заштитницама турских интереса, готово је био тако искључив, да су нам могуће повластице и добре погодбе у правцу југа биле увек ускраћиване радом политике Аустро-Угарске. Србија је носле окупације кроз кратко време била опасана готово са свију страна Аустро-Угарском. Са западне стране између нас и Аустро-Угарске била је природна грапица, са истока и југа је граница Бугарске и Турске према СрбиЈи вредила толико колико јој се вредности хтело дати наклоношћу АустроУгарске. На овај начин, као што ће се из ове расправе видети, цео перпод од 30 година Србију обележава као трабанта политике и економије суседне монархије. Наша је увозна и извозна трговина у рукама Аустро-Угарске; наш је нровоз толики колико се на њега Аустро-Угарска смилује. Она је господар глав-