Delo

332 Д Е Л 0 теринарие конвенцпје, које садржавају у себи наређења да је та грана нашег извоза бнла увек у зависности од воље влада аустро-угарских. Првп су нам уговор израдили аустро-угарски делегати без сарадње наших н он је примљен по категоричној наредби ондашње владе издатој нашим делегатима, без днскусије. Други је уговор грађен по свестраној оцени услова под којима се реципрочне користи оцењују при грађењу уговора, али се извесно рећи може, да и ако у њима има знатних успеха за осигурање пашег нзвоза, ппак су све одлике првог уговора ушле и у други. Први и други уговор одликују се нискпм ставовпма за увоз аустро-угарски. Карактеристика је за наш извоз у томе, што је дозвољен и нелимитиран увоз живе стоке, али под тешким погодбама, што је изазивало честе забране, кад год бп спољна политика Србије желела да скрене из свере аустро-угарске. Овде напомињем у главним цртама резултате рада од 20 година по одредбама ових уговора, а доцннје ћемо се нсцрпно вратити на цифре које he оправдати наше наводе. Аустро-Угарска којој форми нанео тежак удар и младој незавпсностп Србпје и матерпјалнпм интересима њеним, па не може п не сме да га призна. То најмање могу п смеју учинптп они људп, који су билп срећни да окружавају Престо онда, кад сте ви, Господару, развилп заставу независности; људп, који су већ папшлп на путове, којп, по њиховом мишљењу, пмају одвестп Србпју п до економске независностп; дакле, на протпв, онп држе, да бп прпзнање претенсија Аустро-Угарских дубоко поткопало ту независност. II занста, прпвремене трговпнске конвендпје закључене са другим државама пзгубиле бп значење своје према прпвилегпсаном положају, којп би се иризнао АустроУгарској. Нпкоја држава не бп впше пмала ннтереса, да са Србпјом закључује трговпнскпх уговора, јер онн ue би могли нпкада у жпвот ни ступптп, па нп сама Аустро-Угарска, јака својим пзузетнпм положајем, не бп пмала пнтереса, да тај уговор закључп, јер бп се користила и са данашњпм пашим ђумручким стањем, које јој годп, и свима уговорима, ако би каквпх Србија с другим државама закључила, бирајућп из њих, ио својој привилегији, најповољније стипулацпје за себе. Коначнп ресултат тога стања био би, с једне стране озакоњен економни монопол Аустро-Угарскп у Србпјп, а с друге, укоченост, под којом бп пала п последња пада на економну еманцппацпју Србпје. Ми смо се, Господару ппталп, да ли пма изгледа, да би Србија концесијом, која јој се тражп, дефинптпвно задовољпла суседну монархнју? У вези управо са овпм гледпштем п добпја ово пптање впталну важност за Србпју. Концссија, која се сад тражп, бпла би само почетак чнтавог једног нпза концесија. После овога пптања долазп на дневнп ред пптање о слободној пловидбп на Дунаву, Аустро-Угарска тражпће нам п ту копцесије: