Delo

334 Д Е Л 0 штанских банака основанп у Београду н агентурски филијалп савлађивали су сав српски нромет међупародни — управо промет између нас и Аустро-Угарске. Како је Аустро-Угарска својом политиком железничком створила нарочите извозничке центре, од којих помињем у првом реду Фијуму, то је са највећом пажњом пратила све па Балкану, што би рентабилност њених пруга и значај њеног транзита умањило. Благодарећи тој политици солунска је пруга дуго била безначајна за српски извоз и како ни до данас није везана са пристаништем солунскич има се још много чекати да она добије оно место у реду путева за наш извоз, које Солун по географском положају заузима. Пресечена веза са Босном, потпиривање раздражења између нас и Бугарске, нарочито после бугарског рата, који је у лицу Кевенхилера Аустро-Угарска и огласила и прекинула, и пресудна важност Немачке и Аустро-Угарске у Турској, бациле су Србију за поменути период само и готово искључиво на тржишта аустро-угарска. Поред ова два трговинска уговора, Аустро-Угарска се постарала закључити 1881 г. и 1882 г. још и ове уговоре: Конвенцију о пловидби IO/22 фебр. 1882. Консуларну конвенцију 24/б апр. 1881. Конвенцију о наслеђу, туторству и т. д. „ „ „ „ о узајамној помоћи у суд. делима „ „ „ „ о издавању криваца „ „ „ Ове конвенције нису ни до данас ревидиране п нашој жељи за грађење нових увек се оппрала Аустро-Угарска. Њихово је трајање вечито продужавано новим уговорима, па п данашњим новим предвиђено је њпхово важење. Како су сви ови уговори из оног мутног и тешког времена, сви носе на себи обележје изузетног положаја Аустро-Угарске према другим државама у питањима које ти уговори регулпшу. Од свију најбеднија су права која су Србијп дата конвенцијом бродарском и железничком. Прва конвенција даје невероватпо права аустроугарском бродарству на српској обали и повластице да су за трајање тих конвенција по све ослобођене свих дажбина. Реципрочна права срнском бродарству при пловљењу Дунавом и Савом у правцу Беча и Осека не наличе на обавезе које су Србији наметнути поменутнм уговорима. Овде је место поменути оптерећења српског извоза путем