Delo

АНА КАРЕЊИНА 361 Анушка, вративши се и опет затекавши Ану у оном истом положају. — Серјожа? Како је Серјожа? — одједном живахнувши, упита Ана, сетивши се први нут за цело јутро свога сина. — Он је нешто скривио, чини ми се, — одговори, смешкајући се Анушка. — Како скривио? — Чини ми се, да је кришом једну брескву појео. Напомена о сину извела је Ану из оног безизлазног положаја, у коме се налазила. Она се сети оне, делимице искрене ма да и много преувеличане, улоге матере која живи ради сина, коју је она последњих година нримила на себе, и с радошћу осети да опа има, при свем овом положају у коме се налазила једну државу, независну од положаја, у који ће она доћи према мужу н према Вронскоме. Та држава — бно је син. Ма у какав положај дошла, она не може оставити сина. Нека је муж осрамоти и истера, нека Вронски охладни према њој п продужи свој независан живот (она опет жучно и прекорно помисли о њему), она не може оставити сина. Она има циљ живота. И треба само дејствовати, дејствовати на осигурању тога положаја са спном, да га не би одузели од ње. Треба чак што пре, што је могућно пре дејствовати, док јој га нису одузели. Треба узе.ти сина и отпутовати. Али једно јој треба сад учпнити. Потребно је било да се умири и нзађе пз мучног положаја Мисао о томе делу, скопчаном сд сином, о томе да се одмах иде некуд са њим, пружила јој је то потребно успокојење. Она се брзо обуче, сиђе доле и одлучним корацима уђе у гостинску собу, где ју је, по обичају, чекала кафа и Серјожа са гувернантом. Серјожа, обучен сав у бело, стајао је крај стола испод огледала и сагнувшп се, са изразом напрегнуте пажње К0ЈУ Је она познавала у њему п којом је личио на оца,;‘ нешто је радио са цвећем, које је донео. Гувернанта је имала особито строг изглед. Серјожа, као што је то често бивало с њим, оштро викну: — А, мама! и застаде у неодлучности: да ли да баци цвеће и оде матери да се поздрави, или да доврши венац па да иде с цвећем? Гувернанта, поздравивши се, поче надугачко п нашироко прнчатн о иступу, који је Серјожа учинио, али Ана је није слушала; она је мислила: да ли да је поведе са собом, или не? „Не, нећу“, одлучи она. „Ићи ћу сама, са сином“.