Delo

382 Д Е JI 0 лпгпја у исторпји", од пок. Боже Кнежевпћа; „Велпкп људи“, од Добросава Ружића; „Из Сканднпавије“. Путнпчке белешке: Норвешка, од Светозара Николајевпћа; „0 српском јамбу“, од д-ра Владимпра Ћоровића: „Манастир Св. Тројпце у призренском округу“ од В. Грппића; „Жуна Конавли у псторијп града Дубровника'1 (свршетак), од Петра Р. Косовића; „Вук Ст. Караџпћ u законодавство о порезу у Србпја 1861—63“, од Данпла А. Живаљевића; „Мисли", неколико листпћа из нештамианог рукописа пок. Боже Кнежевпћа; „Некролог М. Ђ. Милпћевићу“. од Јов. Миодраговића; „Некролози Стојану Бошковићу п Јовану Мишковпћу", од Момчила Иванпћа. — Ова књпга „Годишњпце“ има XI Д- 331 стр., у 8°. Цена 2 динара. Град Клис у 1596 години. — Српска Краљевска Академпја Наука издала је, као своје засебно пздање, приступну „академичку расправу“ Јов. Н. Томпћа „Град Клис у 1590 г одини“. Академпк Томић у овој својој „расправп“ оппсује борбе пзмеђу Турака с једпе стране п ускока и раз« вих агената с друге стране око града Клиса у год. 1596; онисује ову борбу детаљно, спомиње све до најобичпијих сптница, јер су му при руни многобројни акти из млетачког архпва којп говоре о овом догађају. — Клпс је био знатно утврђено месмо у Далмацијп, и око њега се водила дуга борба између Турака п ускока, докле га Турцп нпсу сасвим заузели 1537 годпне. Академпк Томић излаже укратко покушаје до 1596 год. да се овај град отме од Турака (стр. 1—36), па онда говори о борбама око њега 1596 год. Агенти аустрпјски и папски ковали су планове, плели завере, организовалп чете, док најзад не заузеше Клис, да га тс годпне ионово изгубе. Прнчајући о овим догађајима, академику као да је била главна намера да покаже да ua западу није бпло једнодушпостн у борби са Турцпма; већ напротив било је сукоба, нарочито пзмеђу Млетака с једне, папе и Аустрије с друге стране. Полптичким аспирацијама аустријским противили су економски (трговачкп) пнтереси млетачке републике. Тај је сукоб узрок што нпје било успеха у борби око Клиса, као што нпсу ималп успеха нп остали покушаји да се подпгну на оружје балкански народи и да се ослободе од Турака. — Књизи је цена 2 динара. Наша хемијска номенклатура од проф. А. Станојевнћа. Београд. 1908. Нова штампарија — Давидовпћ. 8°, страна 33. Цена 0'50. — Проф. А. Станојевић, чија је Хемпј а с основам а м и н е р а л о г и ј е за IV раз. средњих школа недавпо одобрена за школски уџбеник поред ранпјпх му уџбеника Минералогије за више разреде п Геологије за више разреде средњих школа. подухватио се да у овој значајној књижицп прпкаже колико је наша досадања хемијска терминологпја, а посебице номенклатура хемпјскпх тела, била несагласна с духом и особинама српског језика п колика је према томе потреба да се она остави п замени новом. Износећи историју назива, употребљених у овој науцп у нас, Станојевић је нарочито показао да је наша хемпјска номенклатура не само невешго него и с недовољно критицпзма просто коиирана немачка хемијска номенклатура. Осем тога иисац је у овој књпжици показао и колико шаренило влада у том погледу у нас. Угледајућп се ua друге народе, нарочито на Французе, којп у овом погледу подешавају своју терминоло-