Delo

32 Д Е Л 0 културнпје државе, и што ми од њега немамо ни стоти део онога ирихода, кога бисмо могли имати. Важност п значај држања и заштићавања шума, на нашу велику жалост и срамоту, сазнали су се у Србији тек онда, када су се р>ђаве носледице огромнога сатирања шума на више места тако јасно испољиле, да се морао узрок тога сатирања потражити, и кад се нашло, да он лежи у томе, што је држава не водећи довољно рачуна о својпм шумама, оставила ћтворено поље свакоме да у њима рзди шта хоће — пришло се доношењу данашњег закона о шумама, којим се на првом месту имало извршити ограничавање шума. То је учињено законом о шумама од 30 марта 1891 године. Али што је најинтересантније за иитање о ограничавању шума, то је, да су у поменутом закову (који је од онда па до данас — а то је за осамнаест година — претрпео у четири маха измене и допуне и то: 1898., 1900., 1902. и 1904. год.), увек мењане баш оне одредбе, које су о томе ограничавању говорпле. То је већ довољан доказ, да ограничавање шума, извођено по њему, није ишло тако лако ни тако правилно, те се тим честим мењањем законских одредаба, које су о томе говориле, ишло на то, да се решење тога питања с једне стране убрза а с друге што правилније изведе. Огракичавање 1891., 1892. и 1893. године. По основном закону о шумама од 1891. године, ограничавање шума имале су да изврше нарочите комисије. Сваку је комисију састављало седам чланова. Тројица су (један стручан шумар или економ, један иижињер и један правник) постављани указом; тројицу су бирале општпне у чијем се атару имало граничење да врши, а једног је бирао стални окружни одбор. Ове су комисије судиле и решавале „на основу прибављених доказа, већином гласова, како у погледу граница, тако и у погледу својине, где се ова не би доказивала уредном тапијом или судским пресудама“. Противу пресуда комисијских имало је места жалби првостепеном суду у року од 15 дана. Гранични протоколи ограничених шума предавани су министру народне привреде. По томе закону државне су шуме: 1. Све оне којима је држава искључиво располагала без ичијег и икаквог права уживања;